Na dogovoreni intervju Ruška Bergman je došla sa ogromnom torbom punom dokaznog materijala o sebi. Centralno mesto tu je zauzimao septembarski Vogue L’Uomo s čuvenim rediteljem Stivenom Spilbergom na naslovnoj strani. Na njoj je oskarovac s leptir kravatom, u Indijana Džons čizmama.
Vi imate svetlosti. Imao sam čast da se tokom snimanja, sa svim dobrim ljudima, utapam u nju.
Ovo je sadržaj pisma koje je Spilberg uputio Ruški po završetku foto-sešna. A i naša modna stilistkinja, po mnogima u svojoj profesiji najslavnija na svetu, oduševljena je saradnjom sa Stivenom Spilbergom.
– Kažu da je ono što radim stajling sa mozgom. Uvek se trudim da svaka osoba bude prikazana u skladu sa svojom ličnošću. Da sve bude krajnje jednostavno, ali moćno.
Šta sve treba uraditi da biste stilizovali nekog?
Evo, na primer, sa Spilbergom sam uspostavila kontakt preko njegovih agenata. Zatim sam odabrala fotografa. On mora da razume šta hoću da uradimo. Mora da sledi moje misli, da sluša šta mu kažem, jer tokom snimanja ja odlučujem kako sve treba da izgleda. Dosad sam radila s najvećim fotografima, poput Paola Roversija, Marka Ziglera, Majlsa Oldridža ili Frančeska Karocinija.
U glavi ste sigurno imali viziju kako Spilberg treba da izgleda na fotografijama?
Naravno. Pripremila sam modele kreatora koji se uklapaju u moj stajling, a to su Džil Sanders, Iv Sen Loran, Mark Džejkobs, Luj Viton, Dior, Guči, Prada, kao i naša zemljakinja Roksanda Ilinčić, koja je napravila veliku karijeru. I, naravno, Balensijaga, moja omiljena marka. Sakupim sve te lepe stvari, donesem ih u studio i onda oblačim svoje junake.
Kako reaguju zvezde na vaše zamisli?
To je uvek najdelikatniji momenat, jer najčešće ti ljudi sebe ne vide onako kako ih ja vidim. Sve sam pripremila u studiju, ali to nije značilo i da će se Stivenu Spilbergu svideti sve ono što sam zamislila da obuče. Sa njim sam, ipak, imala mnogo sreće, jer mu se ama baš sve dopalo. A dok smo snimali, upoznala sam i Harisona Forda…
Da li je on vaša sledeća žrtva?
Trenutno imam ponudu da sa rediteljem Dejvidom Linčom uradim petnaest strana editorijala za italijanski Vogue. Već sam dobila odgovor od Majkla Džeksona. Prihvatio je da se slika onako kako sam zamislila da treba da izgleda. Ali, on će morati da sačeka, najpre treba da završim serijal o muškim rediteljima.
Kako je došlo do toga da za Vogue radite Spilberga, Linča i ostale velike reditelje?
Glavna urednica italijanskog Voguea Franka Socani srela me je u hotelu Ritz u Parizu, i ponudila mi posao. Kad je videla kako sam odradila Spilberga i još dvadeset šest reditelja, oduševila se. I još nešto je neobično važno u ovom poslu. Treba obezbediti sve te ličnosti. Oni imaju takve rasporede da neprestano lete s jednog kraja sveta na drugi. Usred toga pojavim se ja i kažem: Moja je želja da Vas obučem… Ali, onaj ko pristane, mora i da me istrpi. Jer, kad me uhvati inspiracija, materijali samo lete ispod mene.
Sigurno pomno proučavate ličnost s kojom ćete raditi?
Svi mi imamo neki svoj ukus, ali na meni je da prepoznam karakter osobe i da stajling uskladim sa njenom ličnošću. To je vrlo osetljiva materija, isto tako i opasan teren, jer garderobom moramo reći sve o nekom čoveku. O njegovoj ličnosti, životu. Zato svi vrhunski svetski dizajneri imaju stiliste koji im pomažu u usmeravanju kreacija. Oni se zovu savetnici kreatora. To je prestižan i odlično plaćen posao.
Za samo šest godina rada u Njujorku Ruška Bergman je uspela da postane jedan od najcenjenijih stilista sveta. Proslavila se saradnjom s pevačicom Bjork, a sledile su Hilari Klinton, supruge Donalda Trampa, Sindi Kraford, Leni Kravic, Elizabet Džeger, Gvinet Paltrou, Nikol Kidman… Glavni je konsultant mnogim svetskim dizajnerima, a direktor njujorškog muzeja Gugenhajm moli je da nade vremena da postavi njihovu najnoviju izložbu skulptura.
Takovski koreni
Ruška Bergman je rođena u jednoj od najstarijih porodica Takova, i danas kaže da svu inspiraciju crpi iz besprekorne čistote prirode sa raskošnog imanja na kom je rasla.
– Moj deda je uvek govorio kako treba da kreneš sa vrha, i da se nikada ne spuštaš, jer onda ideš samo nadole. Zahvalna sam mu na tim recima, kao i mami Emi i ocu Raši Savkoviću, jer za sve što sam postigla najviše dugujem njima.
Objašnjava koliko je poreklo važno za njen sadašnji posao.
– Još od šeste godine interesovala me je moda, od osušenih listova pravila sam haljine. Osnovna inspiracija u mom radu je savršena jednostavnost i neizreciva lepota beskrajnih polja trave i kristalnog plavetnila neba. Uvek sam bila ponosna na svoje poreklo, jer je to osnovni preduslov za uspeh.
Ruška je završila Ekonomski fakultet u Beogradu, a posle toga je sa prvim mužem godinama živela u Africi gde je organizovala izložbe i modne revije. Nakon razvoda radila je u Londonu, a po povratku u Beograd 1996. dobila je posao u UN i otišla u Njujork gde se udala i postala gospođa Bergman. Istoriju umetnosti završila je na Univerzitetu lepih umetnosti u Njujorku i počela da se bavi stajlingom.
– Oduvek sam verovala u ostvarenje snova. Samo treba imati samopouzdanja i ne odustajati od njih. Izuzetnim uspehom smatram to što sam radila stajling za dvadeset sedam najvećih filmskih reditelja današnjice. To i po američkim merilima zvuči pomalo nestvarno, a možete da zamislite šta je to tek za mene, koja dolazim iz jedne male zemlje. Sad, kad je sve gotovo, rado se setim jedne anegdote. Reditelj Tim Barton, koji se proslavio filmovima Betmen i Planeta majmuna, maznuo mi je celu Prada kolekciju i nestao sa seta u Meksiku, gde se snimalo. Morala sam da zovem njegovog agenta, molila sam da mi vrati bar Pradine čizme jer su mu tri broja veće, pa nikako ne može da ih nosi. Jedva sam ih dobila nazad.
(Mira Adanja-Polak, „Glorija“, 21. oktobar 2008)
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.
Otkriću Vam malu tajnu, Vama dragu gospođu vozim u rodno Takovo u utorak, drago mi je da ste intervjuisali Rušku Bergman.
Biće mi mnogo lakše oko kontakta i putovanja, nekad i mali dobri čovek ima priliku da dva sata nasamo priča sa takvom veličinom i damom. Nadam se da ću jednog dana i sa vama moći da popričam u mom taksiju kroz naš Beograd. Drago mi je da postojite, hvala Vam!