Američki novinar analizuje probleme muškaraca četrdesetih godina
Žene smatraju da je muškarac četrdesetih godina mlad, ali slažu li se s time i muškarci? Istraživanja pokazuju da se imuškarac prvi put suočava s teškoćama kad u "ovim godinama" želi da reši i najobičniji problem. Zaključuje da nije mlad, da se brzo zamara, da ne može da uradi sve što je mogao "nekad".
Američki novinar Gejl Šihi analizuje probleme muškaraca četrdesetih godina u svojoj knjizi "Prolazi". Njena knjiga je postala neka vrsta priručnika: "Kako savladati teškoće koje se javljaju u prelaznim godinama zrelog doba". Na osnovu razgovora s mnogo muškaraca ovih godina, došla je do podatka da oni često zaključuju kako su veoma mnogo uložiti u svoj život, ali ipak nisu zadovoljni. Prema njihovim rečima, četrdeset prva godina je došla "odjednom": mladost je brzo prošla, život protekao u borbi za afirmaciju i podizanju dece. Jednostavno, oni se u tim godinama osećaju snažnim kao ranije, ali depresije i nezadovoljstvo su česte. Oni su i dalje ambiciozni, ali istovremeno imaju osećanje da neće stići "onamo kud su naumili". To su oni "ljudi od uspeha", za žene još mladi, koji trče nekuda, i ni za šta nemaju vremena.
Kriza zrelog doba nalazi delimičnu potvrdu u hormonalnoj slici muškarca i njegovoj seksualnosti. Muškarac je polno najsposobniji u osamnaestoj godini kad njegova seksualnost počinje da opada, ali on opadanje seksualne moći sagledava mnogo drastičnije nego što sam problem zahteva. Osnova za njegovo zadovoljstvo nalazi se u zadovoljenoj ili nezadovoljenoj sujeti.
Evo nekoliko znakova muškog klimakterijuma koji se pominju u ovoj knjizi. To su jutarnji umor s neodređenim bolovima u krstima, nervoza, krize, depresija, nemogućnost da se reši bilo koji problem. Gubitak samopouzdanja, nezadovoljstvo u poslu, porodici i osećanje da se više moglo postići.
Zašto se o muškom klimakterijumu ne govori otvoreno? Kad je pisac te knjige o tome pitao psihijatre, oni su priznali da on postoji, ali su nerado govorili o njemu.
Jesmo li sretali histerične muškarce, neuravnotežene šefove, nekoga ko je "bez razloga" netrpeljiv i neljubazan? Tada smo spremni da muškarce osudimo zbog grubosti.
Kad uočimo neobično ponašanje muškarca, skloni smo da kažemo: "Poludeo." Otac napušta porodicu i traži razumevanje, pokušavajući da se dokaže stupajući u vezu s dvadeset godina mlađom ženom. Posle godinu-dve, on se "otrezni" i veoma često ne zna šta ga je snašlo. Naravno, ovde je reč o američkom muškarcu, ali klimakterijum preživljavaju svi muškarci. Od muškarca se u Americi zahteva mnogo više, on mora da uspe, da zarađuje, da bude glava porodice, a žena mu služi samo za ostvarenje njegovih "muških" ciljeva. Od njega se traži da zadovolji sve zahteve, opravda sva poverenja, a to breme muškarac sve teže nosi, jer su njegove odbrambene moći sve slabije.
(Mira Adanja-Polak, „Amerikanci“, 31. jul 1980)
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.