U glavnom štabu nacionalne aeronautičke i vasionske uprave NASA održana je završna konferencija za štampu pred lansiranje prvog raketoplana, specifične svemirske letelice koja liči na veliki avion, smeštene na leđa dve rakete i džinovskog rezervoara goriva. Nazvana "Spejs šatl" ("vasionski čunak") to jest "svemirski taksi", moćna naprava bi trebalo da kao raketa poleti s "Kejp Kenedija" u Floridi i posle pedeset četiri časa boravka u vasioni, sleti kao avion na drugu pistu istraživačkog centra Drajden u Kaliforniji.
Za sva ta i druga mesta koja imaju udela u lansiranju prvog raketoplana već su razrađeni programi i mape koji bi trebalo da olakšaju kretanje novinara iz celog sveta. Predviđen je veliki spektakl, jer ne valja zaboravljati da se SAD u svemirske letove s ljudskom posadom nisu upuštale od 1975. godine, kad su trojica američkih astronauta zajednički letela s dvojicom sovjetskih kosmonauta u programu spajanja brodova "Apolo" i "Sojuz". U proteklih pet godina SSSR je preuzeo vođstvo u letovima s ljudskim posadama, a u američkim vasionskim centrima nije se u tom smislu ništa učinilo.
Raketoplan "Kolumbija" je po mnogo čemu izazov za njegove tvorce, jer ovo je prvi put da se u svemir šalje ljudska posada na letelici koja se bez ljudi nijednom nije vinula u Zemljinu orbitu. "Kolumbija" bi prvi put trebalo da pođe na put u aprilu s dvojicom astronauta koji će letelicu vratiti na zemlju. Zasad je planirano sletanje u Drajdenu, ali je predviđena i alternativna pista u vazduhoplovnoj bazi Edvards u Kaliforniji, a u slučaju nevolje, tu je i raketni poligon u Novom Meksiku.
Probni let planiran je pre gotovo dve godine, ali je bilo mnogo odlaganja i svakog meseca termin je pomeran. Letelica je za svoje usavršavanje "pojela" mnogo dolara, a prethodna administracija nije bila mnogo motivisana niti je imala mnogo razumevanja za svemirska istraživanja. Projekt je započet još u vreme Ričarda Niksona, koji je u punom entuzijazmu za to tražio od skeptičnog Kongresa oko pet milijardi dolara. Ambiciozni naučnici već tada su znali da je to samo početna brojka, koju će ovakav poduhvat brzo progutati. Ipak, projekt su počeli, a od tada do danas on košta blizu devet milijardi dolara. Zbog mnogih neplaniranih okolnosti posao se odužio.
Brzina ovog broda u orbiti biće dvadeset pet hiljada kilometara na čas. Dve dopunske rakete na čvrsto gorivo već su pune, kao i glavni rezervoar s tečnim gorivom. Letelica od nedavno stoji uperena u nebo. Glavni rezervoar biće napunjen s pet hiljada devet stotina tona tečnog kiseonika i oko sto dve tone tečnog vodonika.
Od ove naprave očekuje se i da bude raketa, i da leti kao svemirski brod, i da se bezbedno vrati na zemlju, pa da opet, s novim gorivom, odleti do orbite i obavi nove zadatke. Predviđeno je da letelica ponese mnoge instrumente, ali i neke zanimljive eksperimente, na primer, da bi se videlo kako će se mravi (to šalju mali Japanci) ponašati u svemiru. Nosivost ovog džina je trideset tona, pa mnogi koji gledaju u budućnost vide u napravama nalik na "Kolumbiju" servisnu stanicu koja će boraviti u vasioni i popravljati satelite, a u slučaju potrebe donositi ih na zemlju zbog zamene.
Stručnjaci su novinarima uglavnom govorili o kuriozitetima, znajući da oni mogu uvek zadovoljiti gladnu novinarsku beležnicu. Na primer, za dve godine lansiraće se teleskop od deset tona, dometa nekoliko puta većeg od trenutno najsavremenijeg. Od njega se očekuje da pomogne u razjašnjavanju tajni vasione. Što se tiče vojno-strateškog značaja letelice, to se ne može odmah razlučiti, jer je vojna namena tesno vezana s naučnim ciljevima, ali se već zna da brod može da odnese u orbitu uređaje za precizno navođenje raketa na cilj. Još se ne mogu tačno odrediti sve mogućnosti raketoplana, ali se svi slažu da je "Spejs šatl" nešto novo u astronautici. Oni koji žele i da nešto zarade od nauke tvrde da je ovo bez sumnje najkomercijalniji poduhvat NASA-e, pošto će serija takvih raketoplana narednih godina obaviti i mnoge zadatke za potrebe raznih kompanija.
"Kolumbija" je od početka prolazila kroz velike teškoće. Nekad se u radu ceo proces vraćao unatrag po 3-4 koraka, a dešavalo se da u nekim detaljima ode i na sam početak. Najveći problem bile su obloge letelice koje bi trebalo da brod zaštite od topljenja na temperaturi od hiljadu petsto stepeni celzijusovih prilikom ulaska u atmosferu. Te pločice morale su se načiniti od specijalnog materijala i spojene na poseban način kako se ne bi odvojile i tako ugrozile brod. Konačno je rešenje nađeno i letelica je obložena s tačno trideset hiljada sedamsto šezdeset jednom pločicom koje mogu da obezbede toplotnu izolaciju. Kad je "sve" rešeno, došlo je do njihovog oštećenja kod transporta od lansirne rampe, pa je posao gotovo ponovljen. Bilo je problema i s motorom, i ovaj posao još zadaje muke mnogim stručnjacima.
Najstrpljiviji su astronauti, i za sve to vreme njih dvojica, Džon Jang i Robert Kripen, gotovo i ne izlaze iz pilotske kabine za simuliranje svih uslova s kojima će se sresti u vasioni. Oko njih su zvezde, plavetnilo neba, bezbroj dugmića iznad glave na sve strane nekoliko puta više nego u najsavremenijem avionu. Džon Jang se već šetao po Mesecu 1912. godine, a kopilot Kripen je pilot mlaznog aviona. Sad obojica dosta vremena provode pilotirajući "Boingom 707", kako bi se navikli na vožnju velikog i masivnog aviona. Pohađali su i časove astronomije, jer svakako moraju da prepoznaju sve zvezde koje vide na nebu. Savladali su svih pet kompjutera koji zapravo voze "Kolumbiju", i zasada su nestrpljivi da polete. Njih ne uznemiravaju ni kvarovi, ni eksplozije, ni odlaganja. Oni kažu: "Neka se, sve što ima da se pokvari, pokvari ovde, na zemlji. Iskoristili smo odlaganje da se još bolje pripremimo. Ranije smo mislili da je letelica u slučaju otkazivanja dva od tri postojeća motora izgubljena, a sada znamo da u tom slučaju možemo bezbedno da sletimo. Vreme nam je koristilo."
Zasad je najvažnije da se lansiranje uspešno obavi i da se posle pedeset četiri sata boravka u vasioni brod uspešno vrati.
Ovih dana biće prva proba tri motora u trajanju od dvadeset sekundi; zbog tog "kratkog vremena" svi će se sjuriti u svemirski centar "Kenedi" da to vide, snime, opišu. NASA zna da joj je ovo prilika da se opet vine u visine slave svemirskih poduhvata. Do sada niti je novca bilo dovoljno, niti je interesovanje bilo veliko, tako da su mnogi naučnici vasionske uprave životarili i jedva sastavljali kraj s krajem. Sada veruju da će biti bolje. Nije onda ni čudno što će se ubrzo napraviti letelica slična "Kolumbiji", koja će zauzeti počasno mesto u Astronautičkom muzeju u Vašingtonu, gde magnetofonska traka stalno ponavlja ushićeni glas astronauta koji šeta po Mesecu.
Saznajemo da je u vreme lansiranja, neki to radije zovu "ispaljivanjem" ove letelice opet pomereno, za april.
(Mira Adanja-Polak, „Amerikanci“, 1. februar 1981)
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.