Serija „Ekskluzivno“, subota, 14:00, Prvi program RTS-a
Vest je bila kratka i neobična – u tivatsku luku uplovio je američki istraživački brod „Herkules“, na njemu je Džefri Rojal, poznati arheolog, i nešto traže po Jadranskom moru.
To je za reportera Miru Adanju-Polak bio izazov koji nije vredelo propustiti. Toliko toga ima u našoj regiji, a traganja po našim prostorima kao da nisu tako česta.
Brod „Herkules“ tražili smo satima dok ga nismo uočili na pučini. Pod punom opremom, arheolozi na tom brodu imaju svu moguću tehniku da bi pronašli ono što znaju da se tu sigurno nalazi. Potopljeni brodovi, divne amfore, pravo arheološko nalazište na dnu mora.
Naši ronioci dali su im svu potrebnu stručnu pomoć da nađu i popišu sve ono što se na dnu mora nalazi i da tako ova regija uđe u arheološke internacionalne karte.
U tom poduhvatu pomagali su ronioci i arheolozi Regionalnog centra za obuku ronilaca iz Bjele. Oni su sa Amerikancima napravili zajednički sporazum o istraživanjima pod vodom, u zajednici sa Regionalnim centrom za zaštitu spomenika kulture iz Kotora. Sporazum je sklopljen na pet godina i podrazumeva da ono što nađu ne mogu da odnesu niti da iz mora izvade. Mogu samo da popišu, evidentiraju i unesu u arheološke karte sveta.
Dok je blago bilo na dnu mora, ćup sa ilirskim novčićima vladara Balajosa iz drugog veka pre naše ere iskopan je u Risnu. To otkriće izazvalo je veliku pažnju arheologa širom sveta.
Srela sam mlade arheologe iz Poljske koji su učestvovali u ovim iskopavanjima. Njihovoj radosti nema kraja kada nađu ono što je retko i vredno.
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.
Poštovana gospođa Miro. nadam se da ću sutra još više uživati u gledanju kompletnog filma i intervjua sa pretraživačima „našeg morskog dna“. Jedino mi nešto nije jasno, a to je mnogo svežijeg datuma: vide li se na ovim snimcima odbačene rakete sa osiromašenim uranijumom koje su odbačene sa aviona prilikom povratka u Aviano u Italiju – pošto ih nisu mogli baciti na cilj (jer ga nisu pronašli), a zna se da se sa takvim explozivnim tovarom ne sme sletati na aerodrom. A toga ima na dnu Jadrana u ogromnoj količini. Vidim da među roniocima ima i deminera, čija bi to bila struka, a zadatak vađenja je zapravo Herkulesov – jer ih je njihova država uputila k nama 99. godine. Ovo, naravno, nije pitanje za Vas, ali je pitanje koje bi bilo nužno postaviti odgovornima. Ako takve stvari budu dugo ostale tamo gde jesu, polagano će izumirati i biosfera Jadrana i još ako se zagadi sprovođenjem nafte i gasa podvodno ili brodovima do Rijeke, dugo neće imati ko da uživa u pogledima na jedno od nalepših mora na svetu. Ovi pronalasci će jednom svakako NESTATI odavde, u tišini, kao što se sada u njoj nalaze, neprimetno i bez najave, a nama će i dalje ostati radioaktivne bojeve glave njihovih raketa. Ja Vas apsolutno shvatam da ste vrlo ljubazni sa njima – jer to nisu ti ljudi koji su nam zla činili, ali ipak pripadaju njima i pitam se – da li su MORA CELOG SVETA I SVI OKEANI NJIHOVI? Hoće li npr. neka naša expedicija nekad ići da „pretura“ po Mexičkom zalivu ili blizu istočne obale, gde su Nemci, svesrdno, svojim U-boatima uništavali brodove sa dragocenim tovarima upućenim ka Engleskoj? I još mnogo toga, ali ovo nije moj zadatak, moje je da pitam i da čekam VAš eventualni odgovor – pa makar to bilo i lično mišljenje. Znam, uvek govorite da Vam pišemo i da napišemo svoja mišljenja i da pitamo, a pošto VAs ja najviše cenim od svih reportera-novinara, čoveka od akcije, vrlo hrabru ženu, usudio sam se da Vam postavim ovo pitanje, pa makar i ne dobio odgovor na njega. Bitno je da ćete ga pročitati, a meni – što sam ga napisao. LJubim Vas puno i želim Vam i nadalje da nas obradujete svojim reportažama, donacijama, pomoći siromašnoj ali umešnoj deci. Imam i ja jednu harmoniku koju sam mislio pokloniti, ali kako mi unuk Lazar polagano raste, tako sve više mislim na njega i nadam se da će jednog dana i on biti znalac muzike, -ako ne i neki genijalni muzičar. Mislim da moram na silu da se zaustavim, jer mojoj priči nikad neće kraja biti. Zato Vam još jednom želim samo DOBRO ZDRAVLJE I NASTAVAK SVEGA OVOGA ŠTO SADA RADITE. Srdačan pozdrav od jednog ex stomatologa (sa prosekom 9,39) koji nije potreban svojoj opštini (Bačka Topola), pa me eto u mojoj stolarskoj radionici, gde povremeno uradim neku elisu za motorne zmajeve, neki komad nameštaja, ukrasa i sl.