U emisijama "Ekskluzivno" trudim se da sa sagovornicima stvarno razgovaram i da prevaziđem komunikaciju pitanje – odgovor. To me stavlja u situaciju da mi se ljudi poveravaju, a ja izdvajam ono što je za objavljivanje.
Ljudi koji govore u emisijama "Ekskluzivno" zapravo su ličnosti čija životna priča zaslužuje da bude snimljena. Ne moraju uvek biti nama poznati ljudi, ali ono što govore mora biti poučno i korisno. Još uvek verujem da se može učiti na tuđim greškama.
Nisam običan ispitivač, već osoba kojoj se drugi poveravaju. Ukoliko sam uspela da neki intervjui budu dati samo meni ili da su mi rečene stvari koje nigde drugde nisu – verovatno sam svoju diplomu psihologa još jednom zaslužila.
U okviru letnje sheme dokumentarne serije "Ekskluzivno", do sredine septembra biće emitovane emisije koje su imale najviše odjeka u javnosti, kao i one snimljene pre mnogo godina koje su možda tek danas postale aktuelne. Kada su snimljene, bile su primljene kao zanimljive reportaže, ali sada, sa vremenske distance, shvatam da su to bile emisije koje su mnoge stvari objašnjavale mnogo pre nego što su se nama dogodile.
Odabrane su one emisije čije teme nikada ne zastarevaju i ne gube aktuelnost. Kada su posredi suštinske vrednosti, nema bežanja od istine, bežanje se naprosto ne isplati – jer vreme sve koriguje.
Mira Adanja-Polak
Rizičan život Vere Cedrel – 19. jul 2008.
Posao Vere Cedrel samo je naoko zanimljiv i dinamičan. Ova žena nosi "glavu u torbi". Uvek je tamo gde su ratišta, gde je kriza, gde je već izbio rat ili tek treba da izbije. Radeći za agenciju čije je suvlasnik WTN, poznata je u svetu po mnogobrojnim ekskluzivama koje je donela sa ratišta Bliskog istoka. Sina od šeste godine vodi svuda sa sobom, imajući uvek osećaj krivice zbog stalnog boravka na terenu. Napisala je tri knjige o Sadamu Huseinu, tragala za hemijskim oružjem u Iraku. Govori o tome kako šestogodišnji novinarski trud može da propadne samo zato što je jedna svetska vest potrla drugu.
Bogi i njegova sestra – 26. jul 2008.
Kamera u Los Anđelesu beleži susret brata i sestre posle čitavih pet decenija. Dan Tana, koji ima restoran u Los Anđelesu i čiji su počeci vezani za Bogija, koga sreće odmah po dolasku u Ameriku – dolazi na ideju da svom najboljem drugu dovede na noge u Los Anđeles sestru iz Beograda, a da Bogi to ne zna. Taj susret odigrao se u Dan Taninom restoranu i zabeležen je kamerom čuvenog producenta Mejsa Njufilda, koji takođe nije znao šta se događa. Mira Adanja-Polak kamerom beleži njihove životne priče – jednu u Los Anđelesu, drugu u Beogradu.
High blue – visoko plavo – 2. avgust 2008.
Emisija donosi priču o Jelici Matić, mladoj ženi koja je postala pilot u Americi. Reportažu o njoj Mira Adanja-Polak objavljuje u jednoj od svojih emisija. Nakon izvesnog vremena, saznaje da je Jelica Matić doživela avionsku nesreću, koju su oba putnika koje je vozila preživela samo zahvaljujući njoj. Oporavljena i zalečena, Jelica Matić dolazi u roditeljski dom, u Ledince, gde je autor emisije prvi put i lično sreće. Tada prvi i jedini put govori o nesreći o kojoj su američki mediji izveštavali odajući joj priznanje za požrtvovanost i hrabrost pri spasavanju putnika i izbegavanju veće tragedije.
Poslednji kabare u Parizu – 9. avgust 2008.
Kabarei u Parizu polako nestaju, ali jedan, u strmoj uličici Monmartra, opstaje. Njegov zaštitni znak je Mišu (Mishu), uvek u plavom odelu sa velikim naočarima koje mu pokrivaju veći deo lica. Svi ga već dugo vide kao nacionalno dobro. Dodeljena mu je i Legija časti za ono što je učinio za siromašne. Prostor je mali i skučen, ali je zato decenijama prepun, pa ulaz negde oko ponoći morate obezbediti unapred. U kabareu nastupaju "transformersi" – muškarci koji nose ženske haljine imitirajući poznate zvezde šou-biznisa. U sat i po spektakla presvlače se u različite likove, pevaju, igraju, služe goste, peru sudove i zasmejavaju posetioce. Nakon predstave, sve pospreme i isprate goste, a tek pred jutro odlaze svojim kućama.
Radoznalac – 16. avgust 2008.
Branko Bokun je čovek velike energije i osoba sa najviše kontakata u svetu. Poznavao je najznačajnije ljude 20. veka. Sa njima se družio, letovao na Azurnoj obali, pisao knjige. Prijatelji su mu bili Đorđo de Kiriko, Endi Vorhol, Porfirije Rubiroza, Đani Anjeli. Bio je oženjen princezom, bio i špijun u Vatikanu. Pored velikog broja knjiga koje je objavio u Engleskoj, kod nas je nedavno prevedena jedna koja zaslužuje pažnju – "Divili ste se, ali kome", gde govori o svojim zanimljivim susretima.
Ruška Bergman – stilista nad kreatorom – 23. avgust 2008.
Ruška Bergman je otišla iz Srbije 1996. godine, sedam dana nakon očeve smrti. Po struci diplomirani ekonomista, radeći za Ujedinjene nacije, poželela je da postane stilista. Imala je sreću da, posle Londona, uspe da se u vrlo kratkom roku prosto nametne stilistima Njujorka i među njima zauzme zapaženo mesto. Kao stilisti Hilari Klinton, to joj i nije bilo teško. Postavka Armanijeve izložbe u Kraljevskoj akademiji u Londonu i u Gugenhajm muzeju u Njujorku – stavili su je u sam vrh svetskih stilista. Nedavno je bila stilista poznatih američkih reditelja, među kojima je i Stiven Spilberg, za italijanski "Vog". Njena stilizacija je specifična, ali i jednostavna, nametljiva, ali otmena.
Unuk poslednjeg ruskog cara – 30. avgust 2008.
Majkl Grej jednoga dana na sazvanoj konferenciji za štampu u Londonu objavljuje kako je otkrio da je unuk poslednjeg ruskog cara – Nikolaja Romanova. Tragajući uporno za svojim identitetom, nalazi dokaze da je mladi carević preživeo masakr u Ekaterinburgu i kroz dokumente Britanske obaveštajne službe pokušava da dokaže svoju blisku vezu sa čitavom ruskom carskom porodicom. U knjizi "Krvno srodstvo", koja veoma dokumentovano iznosi teoriju po kojoj je carević Aleksej ostao u životu, Majkl Grej dokazuje svoje poreklo.
Ljubavne strasti Barbare Kartland – 6. septembar 2008.
Zvali su je "žena u roze". Čitav život posmatrala je kroz ružičaste naočari. U životu je prošla sve ono što druge žene nisu, a zadržala moto po kom je u životu jedne žene najvažnija ljubav, dajući pri tom i recepte za ostvarenje sna o tome da ljubav što duže traje. Bila je najbogatija žena posle britanske kraljice, imala dva braka i dva sina. Još uvek je najčitaniji pisac ljubavnih romana. Optimizam i životna radost nisu je napustili do poslednjeg dana. Umrla je u 96. godini, okružena svojom decom, prijateljima, poslugom. Svoj poslednji intervju, koji su mnogi poistovetili sa ispovešću, dala je upravo Miri Adanji-Polak.
Laž lorda Ejtkina – 13. septembar 2008.
Lolicu Azucki-Ejtkin Mira Adanja-Polak sreće nakon 20 godina. Udaja za lorda Džonatana Ejtkina stavila je ovu mladu ženu u centar svetskih zbivanja i intriga. Neistinit iskaz njenog muža lorda Ejtkina da je hotelski račun u čuvenom pariskom hotelu "Ric" platila ona, njegova žena, koja je tada bila u Švajcarskoj, a ne arapski princ, poslovni partner, za šta su ga optužili novinari – ovog sjanog političara i veliku nadu konzervativaca, mogućeg premijera Velike Britanije, koštao je gubitka mesta u Parlamentu i gubitka svih pozicija u visokom engleskom društvu. Ispovest Lolice Azucki-Ejtkin predstavlja dokument jedne od najvećih afera koje su potresle Veliku Britaniju devedesetih godina prošlog veka.
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.