"Ići u Japan je za mene uvek velika radost. Družiti se sa Japancima je posebno umeće i neobično iskustvo." Oni čuvaju svoju tradiciju, a u isto vreme su zaintrigirani izazovima sa Zapada. Japanci se snalaze i u jednom i u drugom.
Boraveći u Tokiju nekoliko dana, Mira Adanja-Polak je beležila sve ono što i kamera, vozila se podzemnom železnicom, kupovala na pijaci, zaustavljala prolaznike govoreći da je došla iz Srbije, i sve to bez znanja jezika. Da li je mogla da se sporazumeva? “Intuicija i dobra namera u tome pomažu." Ako poštujete i razumete jednu zemlju, sve je moguće.
Ova neobična reportaža je traganje za različitostima i sličnostima među ljudima.
Koliko emocija iskazana mimikom ili gestom može da zameni neznanje jezika. Ipak, autentičnu emociju morate da posedujete.
Vodimo vas u restoran, na pijacu, u cvećaru; šetamo u želji da vidimo Tokio na neki novi način. Posećujemo jedan hram, čekamo da čujemo kakva nas budućnost čeka. To Japanci često rade odlazeći u hramove, videćete kako.
Da li su Japanci zatvoreni, da li su stidljivi ili samo malo drugačiji?
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.