„Mira Adanja Polak – ekskluzivno“, nedelja, RTS 2, 15.42
Borislav Nanović, slikar, umro je veoma rano. Bolovao je od teške i retke bolesti i dugo se mučio. Imao je samo 40 godina kada je umro 2014. u aprilu.
Iza sebe je ostavio ženu Ivanu i tri ćerke – Anđelku, Minu i Milenu.
Poverenjem porodice kamera je ušla u njihov dom u kome se nalazi bezbroj do sada neviđenih radova Borislava Nanovića, profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti, gde ga još pamte kao nekoga ko je uvek gledao unapred.
Njih trojica – Borislav Nanović, Nikola Božović i Igor Marsenić – osnovali su grupu HAJP, koja već tada upire pogled u budućnost i neke daleke svetove.
Među mnogobrojnim izložbama u svetu izdavaja se ona u Japanu koja ga i oblikuje za dalji originalni rad.
U njegovom domu u posebnom depou nalaze se sva njegova dela koja niko do sada nije video.
Njegova supruga Ivana pokazuje ih sa ponosom jer ih čuva i čeka da ih pokaže.
Za svog supruga kaže da je bio zanesenjak i veliki umetnik koji i pored svih priznanja koja je dobio – nije bio shvaćen niti ga je bilo ko razumeo.
Pred gledaocima prvi put pokazujemo slike i radove jednog neobičnog stvaraoca, a uz priču porodice u njihovom domu pokušavamo da ga bolje razumemo i naknadno shvatimo.
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.
Bora je izvrsio najveci uticaj na moj rad tokom studija. Nasa generacija bila je poslednja koju je izveo od pocetka do kraja. Gradio je uvek sa nama prijateljski odnos, kako bi on rekao mi smo bili njegova deca, a on nama otac kao sto je njemu bio njegov profesor na fakultetu. Nesebicno se davao, bio spreman uvek da pomogne, objasni i ucestvuje u radu koliko i studenti. Atelje njegove klase smatrao sam domom, u koji bi on usetao sa psom, ponekada sa cerkicom, a gotovo uvek sa ogromnim osmehom. Cesto smo vodili razgovore o zivotu, privatnim stvarima i kulturi. Nikada necu zaboraviti nas prvi razgovor jos na prijemnom ispitu, koji je on sam pomenuo dve godine kasnije. Naucio me je da ono sto zivim i sto osecam prenesem na rad i da cu jedino tako biti zadovoljan radom i samim sobom. Hvala ti na svemu! I uvek ces ostati jedna od najznacajnijih osoba u mom radu i zivotu!