Prvi dan u Južnoj Koreji – 11. decembar 2016.

„Mira Adanja Polak – ekskluzivno“, nedelja, RTS 2, 15:30

Uvek mi je bilo zanimljivo da prvog dana kamera zabeleži sve jer su to za mene uvek neponovljivi prvi utisci.

Obično domaćini posle dugog leta savetuju odmor jer let je vrlo dug i naporan i žele da učine sve da se gost odmori, tako da je najveće iznenađenje za njih bilo to što ja želim da odmah krenem da što više vidim, i to odmah.

U Seul sam došla prvi put i nisam mogla da verujem koliko je to grad koji me je podsetio na sve gradove koje sam obišla, ličio je, ali se mnogo i razlikovao, pa sve to odjednom i mnogo jače.

Oblakoderi su viši od onih u Njujorku, bulevari širi od najširih u Australiji, gužva veća nego u Kini, a užurbanost naizgled manja, jer se ništa ne vidi, ali svi jasno idu ka nekom cilju.

Organizaciju i striktnost osetila sam odmah. Prvi utisak bio je snažan i neočekivan jer Seul nisam mogla da uporedim baš ni sa jednim gradom koji poznajem.

Bio je poseban, a u isto vreme ličio je na nešto već viđeno.

U jednom danu obišla sam mnogo toga, kao da me čeka avion za dalje, a ostala sam ipak dosta da Južnu Koreju upoznam, ali sam u ovoj prvoj emisiji, a biće ih tri, želela da ostanem na prvom utisku.

Pala sam s nogu, ali sam htela odjednom da sve okusim i vidim, i običaje, i ljude, i šoping centre, da popijem čaj kod budista, da odem u njihov hram da probam pirinčani kolač, da vidim stari grad, da virim u tuđa dvorišta, da upoređujem i zaustavljam ljude. Htela sam sve odjedanput.

Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.