-
- Mira Adanja-Polak i Jovanka Broz
-
- Mira Adanja-Polak i Jovanka Broz
Čućete tonski zapis intervjua sa Jovankom Broz. Razgovor sa njom zabeležen je na tonskoj traci, u njenom domu u Beogradu, devedesetih godina prošlog veka, kada je zaista bila prepuštena sama sebi i svojim mislima, u procesu dokazivanja da bi ostvarila svoja prava kao supruga Josipa Broza Tita.
Jovanku Broz srela sam u nekoliko navrata u želji da sa njom napravim televizijsku emisiju. Njena spontanost i otvorenost iznenadila me je i obradovala, a njena iskrenost me je rastužila i ostavila u velikim neodoumicama. Ko se sve plašio njenih iskaza i njenih svedočenja?
Sećam se da mi je bilo u nekoliko navrata veoma neprijatno, jer kada me je posluživala čajem i kolačima, ona je bila ta koja je sve to iznosila pred mene, a ja sam tada bila u situaciji da imam slike svih nas gde Jovanka stoji pored Tita i da nisam ni tada ni sada u situaciji da je drugačije zamišljam.
Svaki razgovor sa njom ostavljao mi je gorak ukus u ustima i terao me na razmišljanje o sredini u kojoj živim, o nepravdama koje se teško ispravljaju i o tome da u nekim slučajevima nema popravnog ako je neko delo nekog povredilo ili ako je nečiji život uništen.
Jovanka Broz bila je nedodirljiva dugi niz godina. Prvi put su ljudi u Jugoslaviji čuli njen glas kada sam je intervjuisala samo na kratko za Dnevnik Televizije Beograd. Tada se prvi put i čuo njen glas. Taj kratak susret sa njom 1975. godine, kada je bila u poseti Sremskoj Kamenici, obezbedio mi je i kasnije posete.
Sećanje na te posete sada, kada je Jovanka Broz u bolnici, kada se bori za život i kada se svi interesuju za njeno zdravlje i pokazuju emocije za jednu ženu koja je bila dugo vezana za vladara naše zemlje – a zbog toga na neki način i kažnjena – navelo me je da emisiju ponovo prikažem i u ime svih zamolim oproštaj za nepravdu koja joj je nanesena.
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.
Slušala sam da je Jovankina mama izjavila, kada se Jovanka udala za Tita, da se njena Jovanka mogla i bolje udati. To je prepričavano kao vic. Ja iskreno verujem u to od momenta kada sam to čula, a bila sam mlada i u to vreme klela se u Tita. Slažem se da je Jovanka tragičar našeg vremena i isreno se pridružujem svima koji treba da traže oprost od nje, računajući pri tom i sebe. Za mene, ona je svetica. Volela je – kažnjena je, rekla svoje mišljenje – kažnjena je, iskoristili su je – kažnjena je, živi – kažnjena je… Oprosti nam Bože šta joj učinismo.
Neka istine budu tamo gde im je i mesto, u Jovankinoj duši, ako ona tako smatra da je bolje. Kad ste već spomenuli knjigu, više bih se osvrnula na samu njenu ličnost, koja je izuzetna i nadahnjuje mnoge ljude, ne samo gorkom sudbinom pritisnute.
Jovanka Broz je bila i ostala legenda našeg vremena, žalosno samo što će da odnese mnoge tajne sa sobom a da ih nije podelila sa svojim narodom.
Tužno je kako strah i neznanje skidaju masku čovečnosti ljudima. Duboko, ljudski me je potresla vest o teškom stanju drugarice Jovanke Broz i mislim da toliku nebrigu nije zaslužila. Zaista bih volela da jednom… nekada… izađe knjiga, nešto kao njena autobiografija u kojoj bi mnoge istine bile otkrivene, a što je još bitnije, mnoge zablude i laži stavljene pred lice istorije.