„Mira Adanja Polak – ekskluzivno“, nedelja, RTS 2, 15.20
Kada se pojavio u Beogradu leta 2016. godine, Gojko Mitić mora da je bio u neverici da je retko ko znao za njegovu neverovatnu karijeru u nekadašnjoj Istočnoj Nemackoj, a kasije i u ujedinjenoj Nemačkoj, kada je iza sebe ostavio veliki broj avanturističkih filmova u kojima je igrao Indijanca, a vremenom počeo i da se bori za njihova prava. Njegov rođak mi je sve ispričao.
Ovih dana Gojko Mitić je ponovo došao u Beograd i dobio plaketu Jugosleovenske kinoteke za doprinos evropskoj kinematografiji.
Njegov “Vinetu” je godinama plenio i mlado i staro, a njegov neverovatan gorštački i zavodljiv izgled bio je simbol zdravlja, muškosti i snage. Uživao je u svojoj slavi ne hajući mnogo za činjenicu da ovde i nismo znali gde je sve uspeo. Retrospektiva njegovih filmova, tih specifičnih istočnorvropskih vesterna – bila je već jednom u Jugoslovenskoj kinoteci, ali tada Mitića niko nije pozvao da dođe u Beograd.
Miru Jevtic-Ruben poznajem dugo jer je za svoj veliki talenat dobila najveća moguća priznanja i kao mladi pijanista, nikada ne zaboravljajući šta znači kada mlad čovek dobije pravu priliku u pravo vreme za razvoj svog talenta.
Zato je njen Festival pijanizma u Sankt Peterburgu, koji je organizovala sa Valerijem Gergijevim i koji se odrzava dva puta godišnje – prava lansirna rampa za velike talente u pijanizmu. Koncerte održava širom sveta, inicijator je i festivala pijanizma u Australiji i prvi je saradnik i prijatelj najvećeg dirigenta u svetu Valerija Gergijeva.
Ponovni susret u Sankt Peterburgu još jednom me uverava da je u svetu umetnosti i kreativnosti orginalnost još uvek najveći garant uspeha i opstanka.
Kroz razgovor u hotelskoj sobi, gde uvek mora da bude klavir, i pred nastup u Marinski Teatru u Sankt Peterburgu – Mira Jevtić svedoči o postulatima trajanja i uspeha u umetnosti.
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.