„Mira Adanja Polak – ekskluzivno“, nedelja, RTS 2, 17.52
Kada se pojavio u Beogradu leta 2016. godine, Gojko Mitić mora da je bio u neverici da je retko ko znao za njegovu neverovatnu karijeru u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, a kasije i u ujedinjenoj Nemačkoj, kada je iza sebe ostavio veliki broj avanturističkih filmova u kojima je igrao Indijanca, a vremenom počeo i da se bori za prava Indijanaca.
Bio je u Beogradu, jednom prilikom dobio i plaketu Jugoslovenske kinoteke za doprinos evropskoj kinematografiji.
Njegov “Vinetu” je godinama plenio i mlado i staro, a njegov neverovatan gorštački i zavodljiv izgled – bio je simbol zdravlja, muškosti i snage. Uživao je u svojoj slavi ne hajući mnogo za činjenicu da ovde i nismo znali gde je sve uspeo Gojko Mitić. Retrospektiva njegovih filmova, tih specifičnih istočnoevropskih vesterna, bila je već jednom u Jugoslovenskoj kinoteci, ali tada ga niko nije pozvao da dođe u Beograd.
Miru Jevtić-Ruben poznajem dugo jer je sa svojim veliki talentom dobila najveća moguća priznanja i kao mladi pijanista, nikada ne zaboravljajući šta znači kada mlad čovek dobije pravu priliku u pravo vreme u razvoju svog talenta. Zato je njen Festival pijanizma u Sankt Peterburgu, koji je organizovala sa Valerijem Gergijevim i koji se održava dva puta godišnje – prava lansirna rampa za velike talente u pijanizmu.
Koncerte održava širom sveta, inicijator je i Festivala pijanizma u Australiji i prvi je saradnik i prijatelj najvećeg dirigenta u svetu Valerija Gergijeva.
Jedan susret u Sankt Peterburgu uverio me je da je u svetu umetnosti i kreativnosti – originalnost još uvek najveći garant uspeha i opstanka.
U razgovoru u hotelskoj sobi, gde uvek mora da bude klavir, i pred nastup u Marinski teatru u Sankt Peterburgu – Mira Jevtić govori o postulatima trajanja i uspeha u umetnosti.
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.