„Mira Adanja Polak – ekskluzivno“, nedelja, RTS 2, 15:30
Tokom snimanja Titovog Plavog voza u Topčideru, ugledala sam jedan napušten vagon, potpuno skrajnut. Ne znam šta je i čemu pripada. Zarastao je u travu, izmaknut od hangara gde se kočoperi Plavi voz.
Ljubaznošću Milana Budimira, čuvara Plavog voza, saznajem više o izmeštenom vagonu jedne stare kompozicije.
Ulazeći prvi put u taj napušteni vagon, nailazim na prašnjavi ambijent jednog starog vremena, gde se krije mesto i važan datum srpske istorije.
Milan Budimir pokazuje sve ono što je nekada bilo i što može da svedoči o istoriji jedne zemlje.
Ovaj izdvojeni vagon upozorava na naše zaborave, nemar, i poziva na naknadna sećanja. Da smo negde drugde, sigurna sam da bi ovaj vagon postao mesto gde bi dolazili posetioci da vide istorijsko mesto.
U jednom od kupea kraljevog voza nalazi se veliki dugački sto. Na njemu je bio položen kovčeg sa mrtvim kraljem Aleksandrom Karađorđevićem, koji je tako putovao od Splita do Beograda nakon atentata u Marselju 1934. godine. Tu je ležao mrtav kralj, koga su na železničkoj stanici dočekali knez Pavle i članovi vlade.
Tek sada, radeći ovu emisiju, razumela sam bolje značaj male kutije u kojoj mi Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla, pokazuje jedan mali metalni zavrtanj i značajno mi kaže „To je taj voz kojim smo moja porodica i ja morali da odemo iz zemlje“.
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.
Gospođo to je voz Kralja Milana Obrenovića a ne Aleksandra Karađorđevića.