Serija "Ekskluzivno", subota, 14:15, prvi program RTS-a
Emisija je zapravo ispovest. Snimljena je u Beogradu kada je Ksenija Antić, mlada žena i majka dvoje dece, odlučila da govori iskreno o svojoj bolesti.
Imala je rak dojke, koja joj je hirurškom intervencijom odstranjena. Njeno kazivanje odnosi se na period kada se ova žena možda i nada da će preživeti, iako iza sebe, zbog širenja bolesti, već ima nekoliko teških hirurških intervencija.
Ksenija Antić prima Miru Adanju-Polak u stanu svoje prijateljice, van svoga doma, i govori o svojim osećanjima. Razmišlja o svemu što ju je snašlo. Oseća se usamljeno. Govori o strahu pred operaciju, o osećanjima kada ide na zračenja i hemioterapiju. Govori o porodici i o tome kako se i sama promenila, kako se razvela.
Njeno kazivanje je značajno jer se žene retko okreću sebi i retko sebe stavljaju u prvi plan kada imaju porodicu.
Ispovest Ksenije Antić snimljena je pred njenu smrt. Da li je ona tada to znala, pa je zato pristala da govori – nikada nećemo saznati.
Emisija je samo jednom prikazana dok je Ksenija bila živa, a sada je prikazujemo drugi put, kada je više nema.
https://www.youtube.com/v/afcdpcM_gGQ
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.
Nikada nisam na ovaj način reagovala, no valjda za sve postoji prvi put. Nakon jučerašnje emisije „Žena bez obeležja“ (poražavajuć naslov), osetila sam se beznadežno, ako zanemarimo da sam na kraju emisije plakala na sav glas, mada to nije za zanemariti. Ne znam da li ste pretpostavili da će biti reakcija kao što je moja? Emocije su me preplavile. Od juče sam u „minusnoj fazi“. Kao jedna od onih „što nisu stigle na vreme“ pa nemaju „velike šanse da se izleče“, imam primedbu, ne na Vašu akciju, koja je, sigurna sam, u dobroj nameri i u svrhu edukacije. Imam primedbe na činjenicu da smo mi otpisane, akcija je samo za one koje su zdrave (ja im želim da tako i ostane). Ono što zapravo želim da kažem je da treba preformulisati, reći drugačijim rečima, da svaka žena koja nešto oseti ili ako odlazi na preglede pa se ispotavi neka sumnja, treba ODMAH da krene sa lečenjem. Ona rečenica „ako se na vreme otkrije, rak dojke je izlečiv“ je poziv da žene brinu o sebi, ali je ogroman psihološki udarac za sve one žene koje su tu golgotu prošle. Da, ja sam „žena bez obležja“, odlično se osećam, optimista sam. Svesna sam koji oblik karcinoma sam imala (namerno govorim u prošlom vremenu). Nakon svih ovih apela i Vašeg zaključnog komentara juče, osetila sam neodoljivu potrebu da Vam kažem da je od momenta kada sam primetila promenu do momenta operacije prošlo 7 dana, nakon operacije i nakon što mi je odstranjena dojka imala sam hemioterapiju. Nisu mi bile zahvaćene žlezde. Tada sam bila ubeđena da sam stigla na vreme. Ali, ni ja nisam uspela da pregrmim onih famoznih 5 godina. Imala sam još jednu operaciju na istom mestu, tj. istoj dojci… Moja lična dilema – da li sam ja stigla na vreme kao što sam u početku mislila ili sam zakasnila pa ću se pridružiti glavnom liku Vaše jučerašnje emisije – kulminirala je juče nakon emisije. Da zaključim, od juče sam užasno potištena jer sam shvatila da o nama koje smo još žive i sve to prošle, niko ne vodi računa. Kad to kažem, mislim na to da nikoga ne zanima kako će se cela kampanja reflektovati na naše psihičko stanje. Do sada sam se dobro držala, ali me je ovo juče dotuklo. Od juče sebe doživljavam kao kolateralnu štetu. Vas veoma cenim i molim Vas da ne zamerite, obično lepše pišem i bolje se izražavam, ali ovog momenta mi razne misli vršljaju po mozgu i ni jednu od njih ne mogu bolje da izrazim.