„Mira Adanja Polak – ekskluzivno“, nedelja, RTS 2, 15:00
Gledam TV seriju „Vreme smrti“ po romanu Dobrice Ćosića… Sedim u salonu stana njegove ćerke Ane, tu gde je Dobrica Ćosić pisao, radio i umro.
Ana Ćosić Vukić je istoričar književnosti. Čitav život bavila se svojim ocem, znamenitim književnikom i bila posmatrač, svedok i učesnik u stvaranju njegovih dela, postavljala mu je pitanja i sve zapisivala.
Teško Ana govori o sebi. Teško govori o onim tananim osećanjima koja svedoče o životu velikog pisca. Pored njega je kada piše, tu je kada boluje, pored njega je do kraja.
Ana Ćosić Vukić teško da želi da sedi baš u toj sobi gde je otac umro i njena sećanja na to jutro, kada ga zatiče mrtvog, su bolna. Ana je svedok jednog vremena, gde uz svog oca upoznaje značajne ljude tog vremena. Tu je kada se vode umni razgovori i dolaze važni ljudi. Pored oca preživljava sve turbulentne momente naše istorije.
Ana ima svoju porodicu, ali je njena posvećenost kao zavet i preokupacija. Okrenuta je ocu koji joj poverava čitanje rukopisa. Vremenom postaje i priređivač njegovih dela.
U svojoj knjizi „Vreme sa ocem“, Ana za sam kraj knjige izdvaja jedan od poslednjih razgovora sa ocem Dobricom Ćosićem, gde joj kazuje: „Odavno nisam zaprepašćen i nisam zanesen. Potišten jesam, čini mi se oduvek. Iako nemam konačne sudove o sebi i svom delu, verujem da sam ipak, smem da ti kažem, težio dobru i verujem da sam, kako ti malopre rekoh, učinio više dobra no zla, ćerko. Mi završavamo naš razgovor, a ja nisam uspeo da se setim sebe. Nema me.“
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.