Subota, 14:00, Prvi program RTS-a, uživo
Kako živeti, kako štedeti, šta se očekuje od nedelje štednje? Gost u studiju je Vladimir Čupić, prvi čovek Hypo Alpe Adria banke, inače predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
Gost u studiju je Zvonko Milenković, već dvadesetak godina direktor mesne industrije u Požarevcu. Kako on gleda na najnoviju akciju zapošljavanja agronoma i pokretanje inicijative da se zaposli selo? Šta je tu sve važno? Kako da ponovo postanemo značajni u proizvodnji hrane?
Videćete priču o Čido Govero iz Zimbabvea, koja je sa svojim bratom od šest godina ostala bez roditelja, samo sa slepom bakom, i počela da radi sa sedam godina kako bi se prehranila. U 11 godina hteli su da je udaju. Danas je ova uspešna mlada žena u Beogradu, gde je došla da bi naučila kako se gaje pečurke i to znanje prenela siročićima u svojoj zemlji kako ne bi gladovali.
Izložba lula u Novom Sadu govori dosta i o njihovim vlasnicima.
Danica Marinković ima svoju samostalnu izložbu.
Mirjana Prljević je gost u programu. Knjiga joj je objavljena u Kini. Njena znanja korišćena su i prilikom obuke slanja naših ekonomskih atašea u svet. Koliko koristimo stručnjake za savladavanje inostranih tržišta. Kako Mirjana danas vidi Kinu, zemlju u kojoj je dobila više priznanja?
Gosti u studiju su Snežana Radojičić iz Srbije i Brajan Kit iz Amerike. Upoznali su se preko interneta i rešili da proputuju svetom na biciklu. Do sada su zajedno prešli 4000 kilometara. Čućete njihova iskustva i planove.
Milošu Šobajiću, našem proslavljenom slikaru, engleski izdavač izdaje monografiju. Slike Miloša Šobajića izložene su u studiju ovog programa.
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.
Posle svake vaše emisije ja sam i tužan i srećan. Tužan sam jer one traju jako kratko i samo molim boga da potraju još malo, a i zato što prilozi u njima znaju da budu teški i da me strašno rastuže, često i do suza. Srećan sam zato što vidim da postoje ljudi kao što ste vi, koji nam u ovim lošim vremenima daju nadu i izazivaju pozitivna osećanja, a to nam je potrebnije od hleba. Mnogo vas poštujem i cenim i želim da nastavite ovako, mada znam da vi i ne možete drukčije.