Najgolemiot del od makedonskite televiziski gledači dobro znaat koja e Mira Adanja-Polak. Ja pametime od vremeto pred 20-ina godini koga beše vo ekipata na "Belgradskata hronika" i na taa "gradska" emisija i davaše malku glamurozna, internacionalna dimenzija. Ušte togaš se izdvoi kako novinarka, koja uspeva da stigne do slavnite ličnosti i da gi donese pred svojata kamera. Spisokot na nejzini sogovornici e impresiven: Sofija Loren, Jovanka Broz, Džems Vuds, Henri Kisindžer, Erika Jong, Karl Malden, Orijana Falači, Vili Brant, Indira Gandi, Rudolf Nureev, Dejvid Rokfeler, Mstislav Rostropovič, Kirk Daglas…
Pokraj intervjuata, Adanja-Polak ima snimeno poveќe od 150 dokumentarni emisii so naslov "Ekskluzivno", zaradi koi najmalku ednaš mesečno patuva na atraktivni lokacii vo svetot, i sretnuva interesni luѓe. Taka, beše meѓu japonskite sumo borači, meѓu gejšite, vo aukciskata kuќa "Kristis", vo "Skotland jard"… Nejzini tekstovi i prilozi bile plasirani vo poveќe stranski, pretežno britanski i amerikanski, spisanija i televizii, vklučuvajќi gi "Aj-ti-en", "En-bi-si", "Pipl magazin", "Rojaliti magazin", istražuvaše za "Kort televižn" od Njujork i beše konsultat na golemata amerikanska komercijalna televizija "Ej-bi-si". Zapišana e vo Meѓunarodniot zbornik na Biografskiot centar vo Kembridž i vo Zbornikot na britanskata unija na slobodni novinari. Momentno, imame možnost da ja gledame preku kabelskite i satelitskite programi, sekoja nedela vo 16.02 časot na srpskata državna televizija, vo emisijata "Mira Adanja-Polak i Vie". Naskoro, možebi, ќe ostvari dve od svoite nerealizirani profesionalni ambicii – da snimi emisija vo Ohrid i za semejstvoto na Tijana.
Do početokot na 90-tite godini bevte edno od vodečkite novinarski iminja na prostorite na poranešna Jugoslavija. Dali vo poslednite 15 godini go počuvstvuvavte toa "skratuvanje na prostorot"?
– Jas nikogaš ne sum bila vo proklamiraniot vrv na novinarskata profesija, nitu sum bila "vodečka", no ako Vie mislite taka, togaš možno e da ste dobile takov vpečatok, bidejќi nosev ekskluzivci koi na drugite im bea teško dofatlivi, kako i denes. Mislam deka cega imam poveќe prostor so samoto toa što ureduvam i vodam avtorska emisija sekoja nedela, kako i svoja dokumentarna serija, "Ekskluzivno", ednaš vo mesecot.
Spisokot so iminja na poznati ličnosti so koi ste pravele intervju e impresiven, kako da e pozajmen od muzejot "Madam Tiso". Ha koj od tie razgovori najmnogu ste gorda?
– Možebi na razgovorot so Graf fon Šatufenberg, sinot na atentatorot na Hitler. Bev prvata na svetot so toa intervju, so koe pokažav deka ne postojat vinovni nacii i oti Germanija, isto taka, imala svoe dviženje na otporot, za koe nie ne sme znaele ništo. Tatkoto Šatufenberg bil obesen so svoite doučesnici. Mnogu luѓe vo toa vreme stradale vo nacistička Germanija, a istorijata ostana nema za toj podatok od minatoto. Značajno mi e i intervjuto so Jovanka Broz zatoa što dobiv slika, koja e sosema poinakva od onie što ni bea prezentirani vo čitankite i vo mediumite. Ja imav taa čest da pominam so nea prilično vreme i da zabeležam se. Sakam da se zanimavam so vistinite.
Dali nekoe intervju ili prikazna Vi ostanale nerealizirana želba?
– Se razbira deka ima i takvi. Jas "zgrnuvam mnogu voda vo racete", na nešto mora da ostane. No, nikogaš ne se traumatiziram, nitu nekoj neuspeh ili odbivanje me pravi nesreќna. Moja rabota e da baram, a tie da "ne davaat". Zatoa, jas povtorno ќe pobaram, se dodeka ne dobijam. Za mene, toj što go intervjuiram e ličnost koja me interesira, i ocenuvam deka ako me interesira mene, togaš verojatno gi interesira i gledačite. Možebi imam cpeќa toa da se poklopi, na programata e gledana bez posebni mešetarenja.
Koja od ličnostite so koi ste razgovarale Vi ostavi najmnogu poinakov vpečatok otkolku što ste go imale za nea pred da ja zapoznaete?
– Jovanka Broz i Orijana Falači. Osobeno Orijana Falači, koja obično ja prikažuvaat kako žena-karpa, žena-čelik. Nikogaš nema da go zaboravam nejziniot eksperiment so mene. Reče deka ќe mi se javi za intervjuto, bidejќi i go dadov mojot telefonski broj i prkosno i rekov deka sme "koleški". I togaš i cega toa beše mnogu daleku od mene. Mi se javi večerta, i jas otidov na intervju vo nejziniot hotel kade otsedna vo Belgrad i tamu ja vidov novinarkata sama, bez semejstvo, opkružena so cveќinja i laskavi pisma za nejzinata sovršena kariera. Togaš si rekov sebesi: "Ova ne go sakam". I uspeav vo toa. Znači, ja rabotam svojata rabota najdobro što umeam.
Neodamna, vo intervju za "Tea moderna", urednikot vo Hrvatskata televizija, Goran Miliќ na prašanjeto, zar na negovi godini ne go zamoruvaat dolgite profesionalni patuvanja, odgovori: "Apsolutno ne, novinarstvoto e edna od najlesnite profesii, osobeno za postar čovek. Može da bide teška samo vo prvite 10-15 godini, dodeka ne gi naučite finesite na zanaetot". I Vie prilično patuvate profesionalno, na dali go delite negovoto mislenje, odnosno dali Vam cega Vi e poteško ili polesno otkolku što beše nekogaš?
– Goran Miliќ e moj drag kolega i golem profesionalec, koj ja znae rabotata i morate da mu veruvate. Postojat mehanizmi so koi go štedite seto ona što e važno. Jas patuvam kako "paket", a se vklučuvam samo koga mi e važno. Dodeka porano se sretnuvav so luѓe vo avionite, cega sakam da bidam sama i sekogaš ljubezno molam da mi gi "blokiraat" sedištata, dokolku e toa vozmožno. Vnimavam da ne go gubam vremeto zaludno. Tuka ne spaѓaat momentite koga ne rabotam baš ništo i demonstriram "mrzlivost vo original". Sekogaš sum znaela što ne sakam, a cega toa go znam ušte podobro. He se zanimavam so rabotite koi ne me interesiraat samo zatoa što toa e tiražno i zatoa što ja zgolemuva gledanosta. Toa ne moram da go rabotam. Odam po svojot pat. AKO me prašaat koj e toj pat, jas ni cega ne umeam da go pokažam. Toa e nekoj moj pat, koj me održal na ridestiot, nestabilen Balkan.
Vo edno intervju izjavivte deka roditelite bile protiv toa da stanete novinarka i oti Vašiot tatko Vi rekol deka vo ovaa npofesija možebi ќe se soočite so nešta što ќe ve dovedat vo moralna dilema. Dali imavte takvi iskustva?
– Zasega ne, bidejќi ne im se približuvav na rabotite koi se nevistiniti, a od novinarite se očekuvalo da gi poddržat ili da gi zacvrstat. Se čuvam od se što ne e vo mojot domen, koj jas možam da go kontroliram. Se čuvam od luѓeto što lažat, iako tie toa go pravat taka ubedlivo što ni samata ne možam da veruvam kako sum ja zabeležala nivnata laga. Togaš malku si se voshituvam sebesi. Kolegite mi velat deka stanuva zbor za vrodena intuicija.
Koe e najvažnoto pravilo što Vie go primenivte pri vospituvanjeto na Vašiot sin?
– Mnogu go sakam i ne očekuvam od nego da bide uspešen, ni slaven, nitu da sviri nekoj instrument, ili da e prv. Neka bide sreќen, zdrav i svoj. A toj e takov, i toa mi e dovolno.
Dali rabotata Vi ostava dovolno vreme za kuќata, semejstvoto, sekojdnevnite obični raboti?
– Sekako, bidejќi jas sum žena, a ne mašina. Pa, ako gi nema običnite raboti, koi gi zabeležuvam i gi sakam, ne bi možela da gi zabeležam nitu onie neobičnite, koi me privlekuvaat vo rabotata. Samo zatoa što živeam so običnite, ednostavni raboti okolu sebe, znam što e čudno i različno, a so samoto toa i interesno za mene i za gledačite.
Dali Be plaši svoevidnata renesansa na "nacionalniot romantizam", koja evidentno se vraќa vo Srbija, kako posledica na razočaruvanjeto od slučuvanjata po 5 oktomvri?
– Za mene ne postojat datumi. Često i ne znam koga nešto sum snimila. Za mene postojat samo suštinski promeni vo luѓeto, načinite na razmisluvanje, navikite. Ušte mnogu raboti ќe se slučat dodeka gi sogledam suštinskite promeni vo svoeto opkružuvanje.
Dali nekogaš se čuvstvuvate frustrirano koga odite vo stranstvo, zatoa što doaѓate od ovie prostori? Se menuva li poleka imidžot na Balkanot vo svetot?
– Nikogaš ne sum se čuvstvuvala frustrirano, nitu sum imala neprijatni iskustva. Nikoj ne go napadnal ili ne go navredil ona što go rabotam. Sekogaš sum znaela koja sum, od kade doaѓam, deka rabotam na Nacionalnata televizija i oti svojata profesionalna zadača ja završuvam najstručno što umeam. Vo nitu eden moment ne sum imala optovaruvanje od toj vid. Mnogu patuvav i bev vospitana da znam kade mi se korenite. No zar vo prašanjeto ne Vi se sodrži i odgovorot? Pa "nacionalniot romantizam" e neophoden koga nekoj saka da vi go iseče korenot. Toa e samo privremena reakcija.
Zatoa li dosega ne otidovte da rabotite za nekoja stranska novinska kuќa, iako sorabotuvavte so poveќe golemi zapadni mediumi? Verojatno tamu bi imale podobri uslovi za rabota. Ili možebi ne…?
– Balkanot e predizvik za site stranski novinari. Nema mnogu luѓe vo našata profesija koi go poznavaat Balkanot. Poznavav samo nekolku od niv, na koi im se voshituvav kolku stručno im prioѓaat na svoite reportaži. Balkanot za site niv e pole na koe treba da gi dokažat svoite sposobnosti za razbiranje na različnostite. Mene i cega vratite mi se otvoreni, no nikogaš ne razmisluvav da otidam. Proekt – da, avtorski pristap – sekako, no postojano zaminuvanje – ne, bidejќi mislam deka tamu ne bi imala tolku idei kako ovde, bez ogled na uslovite, koi sekako se podobri, no ne i poinspirativni. Velat deka sekoj Sloven što otišol na Zapad poveќe ne bil tolku inspiriran, nitu produktiven kako vo svoeto gnezdo kade se mačel. Inspiracijata e čudo.
Dali na idninata gledate poveќe optimistički ili pesimistički?
– Za mene idnina e slednata nedela koga na programata ќe bide emisijata "Ekskluzivno" so naslov "Fabrika na soništata", koja ja snimiv kako gostin na studioto "Vorner Bros", vo koe direktorot me vodeše po punktovite za snimanje i kade od blizina vidov kako se pravat filmovite. Potoa bev vo starskiot dom i gi vidov akterite što poveќe ne se vo "optek". Ete, toa za mene e idninata – slednata emisija, mal odmor do povtornoto živo emituvanje na programata vo nedela "Mira Adanja-Polak i Vie".
Što čitate momentno?
– Kniga za gejšite i za Japonija, kako i karti na dalečnite predeli.
Nikogaš dosega nemate snimeno prilog vo Makedonija. Kakov materijal od kaj nas bi sakale da im prezentirate na Vašite gledači?
– Točno e, nikogaš ne sum snimala kaj vas, a golema želba mi e da dojdam na Ohridsko Ezero i da razgovaram so luѓeto za starite denovi koi veќe gi nema. Isto taka, mnogu sakam da ja gledam i da ja slušam pejačkata Tijana Dapčeviќ, koja veli deka često odi kaj roditelite vo Makedonija. Toa bi me interesiralo da go snimam – nea so semejstvoto i prijatelite vo domašen ambient. Tijana e predizvik zatoa što ima golem talent.
(Miodrag Mišoliќ, TFA, Makedonija, 15. februar 2006)
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.