Novinar, producent i istraživač Mira Adanja-Polak, autor je brojnih pisanih i dokumentarnih ostvarenja, zapaženih ne samo u domaćim, već i u inostranim medijima. Ona je među retkim novinarima koji su uspeli da urade ekskluzivne intervjue, s najpoznatijim ličnostima iz sveta umetnosti, politike, biznisa i šou-biznisa, kao i s pripadnicima kraljevskih loza, i to u trenucima kada je bilo gotovo nemoguće. Reportažama posvećenim ugroženima i zaboravljenima, odnosno spajajući donatore sa pojedincima i ustanovama kojima je potrebna pomoć, istakla se i u humanitarnom radu.
Konsultant je spoljnopolitičkog deska britanske televizije ITN-Chanel Four News. Saradnik je Dictionary of Art, y oblasti koja se odnosi na značajna umetnička dela u zemljama Istočne Evrope. Ekskluzivni je novinar londonskog Royalty Magazina. Bila je konsultant američke TV mreže ABC za vreme Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine. Upisana je u Internacionalni zbornik "Biografskog centra Kembridž", Internacionalni zbornik ličnosti dostignuća 1991, Internacionalni "Ko je ko među intelektualcima sveta" 1992, Zbornik "Britanske unije slobodnih novinara", "Ko je ko u Srbiji" 1995, 1996, Britanski zbornik KKo je ko" 2003.
Njenu emisiju "Mira Adanja Polak i vi" možete pratiti u novom terminu, subotom u 14:15 na Prvom programu RTS-a, a reprize u 3:05 noću između subote i nedelje i u ponedeljak u 14:00. Poznata je i kao autor više od 200 dokumentarnih emisija pod nazivom "Ekskluzivno", koja se prikazuje jednom mesečno, takođe na Prvom kanalu nacionalne televizije RTS. Emisije govore o nesvakidašnjim pričama i sudbinama poznatih, ali i manje poznatih ljudi, razotkrivaju misterije života, nude autentične ispovesti i kazivanja. Teme njenih emisija nikada ne gube aktuelnost, jer je reč o životnim situacijama i događajima koji su obeležili epohu.
People Magazine, Royalty Magazin
Pored mnogobrojnih pisanih i dokumentarnih reportaža, izdvajaju se članci u njujorškom People Magazine o prvoj poseti princeze Jelisavete Karađorđević Jugoslaviji i prvom predstavljanju novoizabranog demokratskog predsednika Jugoslavije u Americi. Londonski Royalty Magazin takođe je objavio veliki broj njenih članaka o dinastiji Karađorđević i ruskoj dinastiji Romanov.
Intervju, njena specijalnost
Poznata je kao novinar sa velikim brojem ekskluzivnih intervjua sa poznatim ličnostima i pripadnicima kraljevskih porodica. Henri Kisindžer, Pjer Selindžer, princ Majkl Romanov, princeza Leonida Romanov, Sofija Loren, Karlo Ponti, Karl Malden, Jovanka Broz, Zoran Đinđić, princ Aleksandar Karađorđević, princeza Jelisaveta Karađorđević, Erika Jong, Orijana Falači, Indira Gandi, Gabrijel Garsija Markes, Danilo Kiš, Barbara Volters, Kirk Daglas… neke su od poznatih ličnosti koje su joj govorile i ono što ostalim novinarima nisu.
Poznati ste kao doajen srpskog novinarstva, a bili ste i stjuardesa. Da li Vam je i koliko taj poziv pomogao u pisanju?
Posao strjuardese i kasnije šefa stjuardesa, pomogao mi je u organizaciji vremena i shvatanju prioriteta u poslu i životu. Kada letite i vodite računa o velikom broju putnika, kada ste tu za slučaj opasnosti, da drugima pomognete, onda je obuka koju sam dobila bila od vitalnog značajna za posao novinara. Diplomirani sam psiholog, i to mi najviše pomaže da razumem ljude i objasnim njihova ponašanja, što je u novinarskom poslu vrlo važno.
Na Televiziji Beograd ste više od dve decenije. Kakav je bio Vaš početak?
Bio je težak jer se nisam uklapala u šeme, zahteve i koncepte mnogih urednika koji su se ređali. Ne pamtim ni jednog. Ništa dobro od njih nisam videla. Uvek su nametali neke svoje zahteve koje nisam umela, nisam razumela i nisam htela da ispunim, a nisam ni bila osoba koja bi im se približavala i sebe tumačila. Oduvek sam imala svoj način rada koji je bio dosta različit. I sada, a i tada sam razumela svakog ko nije delio moje mišljenje, i nemam gorčinu kada se setim tog perioda. Ja sam samo išla napred ka samo meni znanom cilju.
Šta je za Vas novnarstvo i šta je najvažnije za uspeh u ovoj profesiji?
Uspeh je da Vam kao novinaru veruju, a novinarstvo je za mene zanimanje koje sam odabrala, koje volim, jer nema većeg luksuza od togo da radiš ono što voliš.
Da li je neko uticao na razvoj Vaše karijere, u smislu da ste ga smatrali najboljim?
U novinarstvu je to Barbara Volters, koju još nisu dostigli u Americi. Ono ima dušu, inteligentna je, obrazovana, ume da razgovara i čuje. Srela sam je u Njujorku i bila zadivljena njenom profesionalnošću. Ali, ona nije uticala na moju karijeru, ona je samo primer novinara koga poštujem, i koji dugo traje i opstaje. Uticaj je imala porodica, iz koje je uvek izlazio najbolji mogući kvalitet obavljenog posla. A to niko ne može da vam oduzme.
Koje kolege najviše poštujete u domaćem novinarstvu, čije kritike ste uvek uvažavali?
Poštujem kolegu Boška Jakšića iz lista "Politika", koji je vrstan poznavalac Bliskog istoka, Olju Bećković koja svojim emisijama pokazuje kako se radi jedna vrlo specifična i originalna emisija, čiji je ona autor. A kritiku primam od gledalaca koje osluškujem, i znam da imaju pravo kada me kritikuju. Uvek čujem i to me "drži", jer uvek mogu bolje.
Autor ste brojnih ekskluzivnih intervjua, za mnoge neostvarljivih. Izjavili ste da Vam se dešavalo da na neke čekate i po nekoliko godina. Postoji li nešto zbog čega biste odustali?
Uvek kada moj intervju može nekoga da unesreći ili da mu nanese bol. Nijedna vest, niti intervju toliko ne vredi.
Šta Vam daje snagu kada radite emotivno teške priče?
To da je reč o priči koja mora biti ispričana, i koju treba svi da vide i čuju. To mi daje snagu da slušam dramatične ispovesti, da ih preživim sa onima koji mi se poveravaju, i da deo tih emocija prenesem na gledaoce. Kamera je neumoljiva, ona pokazuje sve, i novinara i onoga koji daje intervju. Ako sam uspela da deo neke atmosfere prenesem na gledaoce, onda sam stvarno zadovoljna.
Svi se sećamo početka osamdesetih kada ste se u Njujorku rukovali sa mladićem obolelim od side. Neke Vaše reakcije su razbijale tabue i ukorenjene predrasude?
To mi je i bila želja. O toj bolesti sam znala više od drugih. Tada je sida bila bauk u svetu. Poznavala sam lekare koji su me svojom stručnošću pripremili za razgovor sa parom homoseksualaca, sa kojima niko nije hteo da razgovara. Bila je to reportaža koju sam mnogo želela da uradim.
(Nela Radičević, „Čačanski glas“, 30. novembar 2007)
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.