U stalnoj potrazi za ljudima koji zaslužuju prostor u emisijama "Mira Adanja Polak i Vi" i "Eksluzivno", Mira Adanja-Polak je zašla na mnoga skrivena mesta, kako u svetu, tako i u Beogradu. Iako bi mogla da bude dobar vodič kroz bilo koji kraj grada, reporterima "Blica" je rešila da pokaže onaj u koji retko svraća, a ipak fotogeničan deo oko Železničke stanice. Koračajući Karađorđevom, po kišnom i hladnom danu, uz zaglušujući zvuk teretnjaka i autobusa, Mira Adanja-Polak se priseća svojih ranijih iskustava iz ulica ispod Kosančićevog i Zelenog venca.
Mira Adanja-Polak: Kad neko dođe u Beograd uvek ga dovedem u Karađorđevu ulicu, jer ovaj kraj na njih ostavlja najjači utisak. Nekad je ova ulica imala 15 hotela u kojima su odsedali članovi britanske kraljevske loze, a i američki bogataš Rokfeler odseo je u "Bristolu".
– Uvek kad neko dođe u Beograd povedem ga ovamo, jer ovaj kraj na njih ostavlja najjači utisak. Dve ekskluzivne priče sam našla upravo u ovom delu grada. U jednom od obližnjih dvorišta sam snimala jednog starinara, a ušla sam i u lagume u kojima su se držala burad sa vinom. Ostalo ih je samo 13. U jednom od laguma bila sam šokirana kad sam shvatila da su burići pokradeni. Na jednom mestu su se lepo videli tragovi bureta, ali je ono bilo prazno. Kažu, bilo je neko preduzeće, a onda su nestali burići. Da li je moguće da sve mora da se krade – u prepoznatljivom stilu, zbog kojeg je mnogi ne vole, ali svejedno gledaju i diskutuju, iščuđava se autorka poznata po tome što uvek dobije traženi intervju, a kad treba da ga da, neće uvek.
Dok mnoge priče nalazi u pismima koja stižu na mejl mira@krstarica.com, starinara je slučajno srela.
Pokazujući pojedine balkone, detalje fasada i zgradu Beogradske zadruge iz 1905. godine napravljenu kao palatu Prvog srpskog osiguravajućeg društva, Adanja priča o tome kako je, svojevremeno, na opšte zaprepašćenje, prilikom posete Beogradu, Rokfeler od celog grada odseo baš u čađavoj, zapuštenoj i bučnoj Karađorđevoj.
– Kad je bio veliki svetski kongres bankara i vrhunskih finansijskih stučnjaka, u Beograd je došao i Rokfeler. Svi su ostali šokirani njegovom željom da odsedne u hotelu "Bristol" i tada je renoviran. U tome nema ništa čudno, jer su i pripadnici engleske kraljevske loze nekad odsedali samo u hotelima duž Karađorđeve ulice. Francuzi su uvek imali mnogo ukusa i pogledajte gde se nalazi njihova ambasada. Ovaj kraj su gradili bogati Beograđani i poslovni ljudi. Do kraja Drugog svetskog rata bio je elitni. Stanovi su ovde prostrani i uglavnom imaju dva ulaza. Možda zvuči grubo, ali drugi je napravljen za poslugu, jer se ovde nekad tako živelo – priča Adanja krećući ka restoranu smeštenom na sred Velikog stepeništa pored kojeg se u "zlatno" vreme ovog kraja nalazila Đumurkana (carina).
U vreme kad je duž Karađorđeve bilo 15 hotela i kad je sav bogati i poslovni svet ovde gradio, državna kasa je najviše punjena iz Đumurkane. Iako je u to vreme ovaj deo grada bio glavni trgovački centar na Balkanu, zanimljivo je da je još tada bilo gotovo nemoguće ne biti prevaren u Beogradu. Zakidalo se na svemu, dužini, težini, kursu, kusuru… Merilo se "približno" u kanapima, prstima, lakatovima… U upotrebi je bio groš, ali i zlatnici, srebrnjaci, bakarnjaci, kao i turski novčići koji su menjani po dva različita kursa. U to vreme, istorija je pisana u kafanama po okolnim ulicama. Na uglu Admirala Geprata i Balkanske ulice, u Velikoj pivari je na vlast vraćena dinastija Obrenović, a nedaleko odatle, u "Zlatnoj moruni", skovan plan za ubistvo austrougraskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Po današnjem izgledu ovog kraja i tablama koje su u njemu postavljene, to ne može ni da se nasluti.
– Ljudi misle da sve počinje sa njima i ova sredina će doći u situaciju da ono što je sama uništila ponovo dovede i svest građana kao svoju tradiciju. Stalno nas teraju da nešto prihvatimo, a da nešto zaboravimo i to se vidi i iz uređenja grada. Time se razbija emocionalni kontinuitet koji je nužan za jednu naciju – zaključuje na kraju šetnje Mira Adanja-Polak.
Savamala – centar grada
Kada je 30-tih godina 19. veka hatišerifima dobijena unutrašnja samouprava, knez Miloš je skovao "pakleni plan" da napravi novi, moderan Beograd van okvira postojećeg šanca. Uzor su mu bili svetski gradovi njegovog doba i za taj poduhvat je izabrao selo Savamala sa idejom da taj deo postane glavni gradski privredni centar. Zahvaljujući stručnim izradama urbanističkog plana, u to vreme je izgrađena Đumurkana (Karađorđeva 17), u kojoj je 1841. godine održana prva pozorišna predstava. Velika pivara na uglu Admirala Geprata i Balkanske ulice je napravljena 1839. a "Zlatna moruna" je otvorena u prizemlju jednospratnice na uglu Kameničke i Kraljice Natalije. Danas je u njoj kladionica.
Ekskluzivno je uvek jednostavno
Beograda u mojim emisijama ima onoliko koliko je to ekskluzivno, jer pronalazim ljude u ovom gradu kojima dajem prostor. O vrednim ljudima odavde obično čujem na putovanjima u inostranstvu dok za njih ovde niko ne zna, a najekskluzivnije stvari su strašno jednostavne i ili umeš da ih prepoznaš, ili ne – kaže Mira Adanja-Polak.
(Sunčica Tasić, „Blic vodič“, 22. septembar 2008)
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.
Kao i svi Vaši tekstovi i emisije koje radite, i ovaj je pun emocija koje samo plemenita osoba poput vas može da doživi i prenese čitaocima. Nažalost, kao i u Beogradu, tako i u Skoplju novokomponovani se na obaziru na prave vrednosti. Veliki pozdrav za Vaše veliko srce. Tekstovi i emisije su melem za dušu.