Ne davam soveti ama veruvam vo upornost

Energična, uporna i avtentična se karakteristikite na Mira Adanja-Polak, novinarka čiišto prikazni vo nekolkudeceniskoto televizisko traenje se sinonim na avtor so silen identitet

Sekogaš ste vo čekor so vremeto, aktuelnostite, anomaliite na sovremenoto živeenje, ama i na ubavite nešta što go sledat čoveka. Vie, Miro, i po 35 godini zanimavanje so novinarstvo, ste žena na novoto vreme imate svoj sajt i profil na„Fejsbuk, odlično se snaoѓate vo komunikacija preku kompjuteri, mejlovi, so site tehnološki inovacii na vekot…

– Pa, toa e edinstven način da bidam vo kontakt so gledačite što ja sledat emisijata što ja rabotam sekoja sabota (14 časot) na prvata programa na RTS. Ќe se soglasite so mene, denes imame s‘ pomalku vreme za sredbi, ritamot na životot e brz i vistinskoto prisposobuvanje na tekovite e emisiite i temite da gi najavuvam na sajtot www.adanja-polak.com. Otkoga postoi taa tehnologija, imam možnosti da vidam koj gi gleda emisiite, koi se kritikite i pofalbite. Nad 65.000 luѓe go posetuvaat mojot sajt i ja komentiraat programata. Oddelni delovi gi ima i na „Jutjub“ i takov vid komunikacija za mene e i korisen i ohrabruvački. Motivira i nasočuva.

Po profesija ste psiholog i toa verojatno mnogu Vi pomogna vo novinarskiot pristap luѓeto da imaat potreba, želba da kažat nešto poveќe…

– Novinarstvoto e profesija koja poveќe od drugite može da go smeni svetot i da im pomogne na luѓeto, pa poradi toa i go odbrav. Školuvanjeto za klinički psiholog mi dade široko obrazovanie, koe smetam e neophodno za zanimavanjeto so novinarstvoto. Toa što sum psiholog mi pomaga podobro od drugite da protolkuvam nečie odnesuvanje, a faktot deka luѓeto mi se doveruvaat znači deka vo mene i vo rabotata što ja rabotam imaat poveќe doverba od drugite.

Kakva e paralelata meѓu novinarstvoto nekogaš i sega? Vie počnuvavte vo 80-tite, so koj sovet denes gi ohrabruvate mladite novinari da se hrabri, ljubopitni, uporni…

– Soveti ne davam ama upornosta e važen faktor. Dokolku veruvate vo ona što go rabotite, ne smeete da se otkažuvate i da menuvate mislenje. Postoi dobro novinarstvo i ona što toa ne e. Treba da si hrabar, a ako pritoa si i talentiran, toa e darba od Gospod.

Vašite gosti neretko se i sosema anonimni likovi so interesna prikazna ljubov bez predrasudi, belgraѓanin eliten cveќar vo Pariz…

– Možebi jas go gledam ona što drugite ne go gledaat, taka i doaѓam do interesni luѓe. Funkciite ne mi se vo prv plan, ama koga ќe sretnam interesna ličnost, togaš istražuvam i najčesto doaѓam do interesna reportaža. Me prašuvaat kako gi naoѓam site tie luѓe… Čuvstvuvam, ednostavno čuvstvuvam dobra prikazna.

Što se odnesuva do problematikata, mislam deka luѓeto na pozicii, političari, ministri, doktori… ne smeat da Ve odbijat. Ili?

– Gi gledate samo onie što sakale da dojdat vo emisija, a ne i onie što me odbile, ama jas znam da čekam. Potoa tie me prašuvaat dali sum se otkažala od intervjuto, pa im velam „ne“, zatoa što ne gi kanev nitu poradi funkcijata nitu poradi nekoja sostojba, tuku zatoa što mi se važni. Vsušnost, mnogu se považni otkako ќe pomine vreme otkolku koga mislea deka se nezamenlivi.

Pravevte intervjua so političari, ambasadori, novinari: Ričard Nikson, Jovanka Broz, Henri Kisindžer, Karlo Ponti, Danilo Kiš… Se seќavam na prikaznata na Orijana Falači i nejzinata promocija na kniga vo Belgrad. Vi se javi po polnoќ za intervju, soočena so samotijatana hotelskata soba… Na što od srabotenoto sakate da se prisetite?

– Često ќe pomislam: e ova dobro go napraviv, koga sum zadovolna od razgovorot. Pred samoto intervju, imam trema dali ќe ispadne kako što zamisluvam. Inaku, posebno go pametam intervjuto so Šimon Peres vo Erusalim. Često go preslušuvam, osobeno koga sum vo nekoi nedoumici. Ќe se potsetam i si davam sebesi preodna ocenka. Poučen i večen e toj razgovor, a jas od sekoe intervju učam… Se seќavam na intervju so čovekot što ja započna vojnata protiv mafijata vo Italija i sega sum vo kontakt zatoa što podgotvuvam prodolženie… Ama retko gledam nanazad, sekogaš mislam na slednata sabota i na dogovori okolu nekoi ekskluzivni prikazni.

Predrasudite deka novinarkite se gladni za senzacii i deka nemaat privaten život vo vašiot slučaj ne važat. Kakva baba ste Miro, popustliva, stroga…?

– Sekogaš znaev da go cenam privatniot intimen život, toa e mojot prioritet. Semejstvoto e golemo i site sme na kup, a jas treba da se pokažam i kako baba, i toa mnogu mi godi. Mojata najstara i prva vnuka (gi imam tri) misli deka jas možam s‘, i koga nešto ќe me praša, moram da znam. Jas sum kako baba što sekojdnevno polaga ispiti.

Koj kompliment go pametite?

– Koga prodavačkata vo prodavnica ќe mi donese konfekciski broj 40 zatoa što pogrešno me procenila. Ništo ne mi e podrago.

Patuvanja, sredbi, neizvesnost, a potoa tivko zadovolstvo od srabotenoto. Poteknuvate od evrejsko semejstvo, i imate interesen životen pat… Bi pravele li s‘ povtorno i ste razmisluvale li da napišete biografija?

– Vo glavata e s‘ sredeno, ušte samo da se rodi želba seto toa da im go pokažam na drugite i da se podgotvam za dopolnitelen angažman, toa da go stavam na hartija, kako dokaz za ona za što mi zboruvaat. Zatoa što jas i ne veruvam deka imav tolku programi vo živo, dokumentarni i ekskluzivni emisii. I brojot ne im go znam… Ne smetam, ne brojam, samo gledam na kamermanite kon krajot na programata, gledam gore vo režija i postavuvam edno edinstveno prašanje: kako beše…

(Valentina Todorovska, „Utrinski vesnik“, 27. mart 2014)

Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.

Ostavite komentar