Povozrasnite ja pametat Mira Adanja-Polak kako doajen na novinarstvoto od bivšite JU-prostori, a denešnite generacii imaat možnost da ja sledat sekoja sabota na kanalot RTS1 (14,30 časot). Za rabotata na Mira se vrzuvaat originalnost, stil i mnogubrojni intervjua so ličnosti koi za drugite ednostavno bea nedostapni. Sekogaš poinakva vo pristapot, taa spaѓa vo onie novinari što ja koristat devizata „Považno da si nekade otkolku da brkaš nekogo za intervju“. Eve što ušte doznavme za Mira Adanja-Polak.
Po profesija ste psiholog i verojatno toa dosta Vi pomogna vo novinarskiot pristap. Na primer, luѓeto da imaat potreba da Vi se otvorat, da kažat nešto poveќe. Zošto go odbravte novinarstvoto i dali televiziskoto za razlika od pečatenoto poveќe Vi go kreva adrenalinot?
– Na novinarstvoto gledam kako na profesija koja poveќe od drugite može da go menuva svetot i da im pomaga na luѓeto. Go odbrav tokmu poradi toa. Kako psiholog bi imala pomalku možnosti da obrnam vnimanie na nekoi pojavi. Školuvanjeto za klinički psiholog mi dade široko obrazovanie, što spored moe mislenje e neophodno za zanimavanje so novinarstvo. Toa što sum psiholog mi pomaga da protolkuvam nečie odnesuvanje podobro od drugite, no faktot deka luѓeto mi se doveruvaat zboruvajќi raboti što ne bi im gi kažale na drugite proizleguva od doverbata što ja imaat vo mene i vo ova što go rabotam. Inaku, dosta pišuvam, a rabotam i za televizija. Toa navistina se dva vida rabota i ne mislam deka adrenalinot mi prorabotuva dodeka rabotam. Poveќe ja preživuvam sudbinata na luѓeto so koi zboruvam i nivnite bolki me bolat i mene. Mnogu često i ne sum svesna deka nekoj razgovor se snima. Toa što e tuka kamerata ne me optovaruva. Često zaboravam deka sum novinar.
Vo profesijata imavte možnost mnogu da patuvate, da sreќavate najrazlični luѓe i da napravite intervjua so interesni ličnosti – Jovanka Broz, Orijana Falači, Ričard Nikson… Kolku Vi beše potrebna snaodlivost za da stignete do niv?
– Retko nekoj mi veruva deka do poznatite ličnosti dojdov sosema slučajno. Ednostavno, se slučuva da sum vo društvo na luѓeto što gi znaat. Često slučajnite poznajnici mi nudat nekogo za intervju, za kogo sfaќam deka bi bil interesen za javnosta. Inaku, retko zboruvam so luѓe što ne me interesiraat. I znam da rečam deka e považno da si nekade otkolku da brkaš nekogo za intervju. Nikogaš ne gi intervjuiram onie po koi trčaat stotici novinari. Go čekam svoeto vreme, a toa sekogaš doaѓa. Orijana Falači ja sretnav vo Belgrad koga okolu nea se tiskaa mnogu luѓe. § staviv edno livče vo džebot na koe i’ napišav deka sme koleški i deka sum novinarka – povikajte me vo koj bilo del od denot ili noќta, dodadov. Mi se javi vo 1,30 časot po polnoќ, otidov kaj nea vo hotelot i i’ napraviv intervju. Togaš sfativ deka ne sakam takva kariera, na polnoќ vo nepoznat grad da viknam novinar samo zatoa što ne možam da spijam, zatoa što sum osamena opkružena so cveќeto na obožavatelite… Ja spomnuvate Jovanka Broz. Razgovorot dolgo go čekav i imav sreќa nekolku pati da bidam kaj Jovanka. Na svetot mu go objaviv toa intervju. Pred mene sedeše Jovanka Broz, ama sosema poinakva od onaa što ni ja prikažuvaa, što sakaa da ni ja otslikaat. Beše toa srdečna, topla, osamena i razočarana žena. Se’ ušte ne objaviv se’. Sakam da čekam. I sakam da odam napred. Često prerano odam so nekoi raboti.
Zošto novinarkite se’ poretko se mažat? Što se smeni kaj vas koga stanavte majka i koga dobivte vnuka?
– Koga po devetti obid dobiv sin, sfativ deka se’ e možno. A koga dobiv vnuka, znaev deka gospod ubavo me poglednal. Novinarkite poretko se mažat zašto gi mešaat važnoto i nevažnoto i počnuvaat da veruvaat vo svoite reportaži što zboruvaat za svetot što ne postoi. Veruvaat vo svojata nepovtorlivost – štom ќe gi prepoznaeš na ulica. Sakaat da se omažat za suštestva od fantazijata, filmot, sništata. Pomisluvaat često deka se isti so onie što gi intervjuiraat.
Rabotevte i nadvor od granicite na Vašata zemja. Kolku stranskite novinari se razlikuvaat od ovdešnite?
– Vo svetot nikogaš ne rabotev timski. Bev angažirana za ekskluzivni reportaži i intervjua. Taka go sfativ značenjeto na avtorskata rabota i kolku se počituva taa. Toa vo našata sredina mi ovozmoži da se pozicioniram i da imam mnogu profesionalen odnos sprema svojata rabota. Znam deka ne možam da spijam na lavri. Vo svetot, koga novinar ќe stane ime, zadolžen e da go čuva i profesionalno da go štiti. Da se zaštituva i sebesi i kuќata za koja raboti. Toa se’ ušte ne e razvieno kaj nas. Se’ ušte se čudam koga ќe slušnam kako nekoj zboruva neubavi raboti za kuќata vo koja raboti. Vo stranstvo, ednostavno, teško e da se zamisli toa.
Što mislite, na što se dolži promenata vo novinarstvoto denes, tračarenje, žolt pečat? Porano se smetaše za nekulturno ѕirkanjeto vo privatniot život, a denes, ako go nema toa, se’ pomal e interesot kaj publikata?
– Me prašuvate za vleguvanjeto vo privatnosta na nekoja ličnost? Toa e prašanje na dobriot vkus i mera. Nikogaš ne ja pominav linijata i možev da napravam intrigantna reportaža i bez toa. Se’ zavisi od toa kako prašuvate.
Važite za prilično energična žena, na momenti stroga, osobeno kon vašiot pogled na neštata, na insistiranjeto da se kaže vistinata. Znaejќi kolku vistinata može da bide bolna, dali imavte problemi poradi toa, neprijatni situacii, možebi zakani?
– Energična sum. Da ne bev, nemaše da bidam vo ovaa rabota. Energijata ja čuvam, ama ja trošam na vistinskite raboti ili na onie za koi mislam deka se vistinski. Insistiram na vistina zašto za nea se boram vo moite emisii. Togaš malku se zanimavam so posledicite i ne razmisluvam dali nekomu mu se dopaѓam ili ne. Neprijatni situacii sigurno imaše, ama ne pametam ništo grdo. Se seќavam samo na ubavite nešta. Imav nekolku suspenzii, no, veruvajte, toa beše odamna i deneska navistina ne možam da se setam za što bea.
Koga i da me suspendiraa, novinarite prašuvaa dali e vistina i za pričinata. Mojot odgovor sekogaš beše ist – deka patuvam i deka e nevistina. I potoa – kako da ne se slučilo…
Vašata biografija, osobeno semejnoto steblo, može da posluži i kako scenario za film. Poteknuvate od evrejska familija i toa zvuči i mistično i romantično. Ќe ni raskažete li nešto?
– Da, mistično i romantično. Zošto togaš da go demistificirame? Taka neka ostane. Možebi eden den od toa ќe se rodi nekoja nova ekskluzivna prikazna.
Dali ste štedlivi i, so ogled na čestite patuvanja, na što najčesto trošite pari?
– Da, štedliva sum. Moite prijatelki velat deka sum skromna. Parite gi trošam na avionski bileti, na snimanje i opremuvanje na programata. Sakam da pojdam na pazar i tamu možam da trošam bez ograničuvanje. Togaš se čuvstvuvam moќno i zadovolno, a ušte koga ќe kupam mnogu cveќe, na moeto zadovolstvo mu nema kraj.
Što bi bilo inspiracija za Vas vo Makedonija?
– Vo Makedonija bev samo ednaš, i toa na Šar Planina vo Tetovo. Se seќavam na gostoprimstvoto i na edna bogata trpeza so preubavi gurmanlaci, na ljubeznosta i toplinata što ne se zaboravaat. Mojot tatko, d-r Solomon Adanja, imaše mnogu pacienti tamu, a jas bev negovata ќerka što preubavo ja primija. Zamislete, ne bev vo Ohrid. Bi sakala da go vidam i da snimam nešto… Po koncertot na Pavaroti, se zapoznav so Toše. Se dogovorivme da mi gostuva vo emisija, ama ne uspeavme. Bi sakala da gi posetam negovite roditeli i da napravam edna reportaža so vremenska distanca kon tragedijata. Inaku, Tijana Dapčeviќ e golem umetnik i so nea bi sakala da gi pominam mestata po nejzina preporaka i da go snimam toa za emisija.
Što može da Ve nasmee?
– Najčesto mojata vnuka koja ima smisla za humor.
Koj kompliment go pametite?
– Koga prodavačka, zatoa što pogrešno me procenila, ќe mi go donese konfekciskiot broj 40. Ništo ne mi e podrago.
Se plašite li od starosta i od fizičkata nemoќ?
– Starosta e neminovna, a fizičkata nemoќ – ne. Odamna veќe redovno i seriozno se zanimavam so fizička aktivnost, zašto taa e edinstven način da se ostane zdrav i vitalen.
(Valentina Todorovska, „Utrinski Vesnik“, Makedonija, 18. april 2008)
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.