Serija „Ekskluzivno“ autora Mire Adanje-Polak koja se emituje na RTS-u predstaviće našim gledaocima ove godine Galijana, Marisu Berenson, Pitera Berda, princezu Leonidu Romanov…
Susret vrhunskih kreatora visoke mode u Parizu za proleće-leto 1997. okuplja moćan svet iz polja biznisa, kulture i mode. Biti na događaju takve vrste gde su modne revije događaji koji okupe one do kojih se teško dolazi su i Miru Adanju-Polak naveli da se tamo zadesi.
– Nema pravila kako se dolazi do ljudi koji ne daju intervjue. Nema ni recepta ni umešnosti. Rukovodim se principom da osoba koju intervjuišem mora imati pored funkcije i poruku i da se svojim zanimanjem bavi ne toliko zbog novca koliko zbog opredeljenja. U vreme grabljenja i posezanja za velikim novcem gube se ideali i nadahnuća. Ne tako retko srećem osobe sa planiranim imidžom koji bi možda i zadovoljili kriterijume ekskluzivnosti, ali od njih gledalište nema šta da nauči. Kamera mnogo toga pokazuje, i ako ličnost nema neku dubinu ili emociju, onda je sve što sa njom uradim kao jelo bez ukusa – kaže Mira Adanja-Polak.
Veoma je teško ne povinovati se nekom trenutnom modom. Juriti osobu za koju radi marketinška agencija koja je plaćena da osigura da bar desetak novinara traži intervju od neke osobe. Postoji posebna obuka ličnosti koja se lansira kako da se ona ponaša, kako da izazove interes medija. Postoje i osobe koje nećete nikada sresti na javnom mestu ili ako ih sretnete, nećete nikada povezati da su one poznate ličnosti koje su iz nekog filma, predstave, jer njihovo oblačenje i ponašanje ni u kom slučaju ne liči na imidž koje one projektuju u svom poslovnom nastupu.
– Na reviju velikog eksperimentatora Galijana došla sam samo da bih se srela sa Šarlotom Rempling. Snimanje emisije „Ekskluzivno“ sa Pjerom Kardenom proteklo je lakše no što sam mislila. Njegova ekspanzija ka Rusiji i Istoku toliko je pomogla Francuskoj u spoljnoj politici pa meni ništa drugo nije ostalo no da se divim svim oblicima visoke diplomatije koja se pakuje u sve što je lakše prihvatljivo od razgovora za okruglim stolom ili u zategnutim odnosima. Umetnost obara sve granice, ljudi koji se bave vizijama i umetnošću imaju zajednički jezik i oni su prethodnica političara – kaže naša sagovornica.
– Marisa Berenson se nije promenila. Bilo mi je drago da se setila svog boravka u Beogradu, ja sam se sećala intervjua koji sam snimila ležeći na Frojdovom kauču usred Košutnjaka, gde se snimao film o Sigmundu Frojdu.
– Piter Berd, čuveni fotograf, najviše voli da se predstavi kao ekskluzivac časopisa „National Geography“. Uvek smeran i deluje kao zalutao, na velikom hepeningu me ubeđuje da je fotoaparat sa širokim objektivom ono pravo jer „hvata“ i ono što se inače ne vidi i to demonstrira što ga fiksira na susednom stolu „Cafe de la Paix“. Nedavno je izašao iz bolnice. Slon mu je stao na nogu. Kaže „rizik posla, mala nezgoda“.
– Srećem Žaka Langa, pred sam odlazak na Filmski festival u Berlinu. Zadivljuje me njegova spontanost i mogućnost komunikacije sa novinarima, poznanicima, prijateljima. Ta „običnost“, to „neizdvajanje“ od okoline mi se dopada, daje novinaru šansu da porazgovara, priđe, pita…
– Ono o čemu se priča je povratak Romanovih pa se princeza Leonida, udovica velikog kneza Vladimira Romanov, pojavljuje sa svojom sestričinom. Zadovoljna sam što je odobrila tekst koji sam napisala o njenom životu i što je saglasna da objavim intervju koji radim dosta dugo. Do sada nije želela da govori, a mnogi među starom ruskom emigracijom joj zameraju blisku vezu sa vladom sadašnje Rusije.
Davanje intervjua i publicitet nisu u modi kao ni slikanje na televiziji. Došlo je do nekog zasićenja kako onih koji daju intervjue tako i onih koji ih traže. Veliki intervjui se ipak događaju slučajno pod srećnom zvezdom sa puno slučajnosti koje se teško mogu predvideti.
(T. V., „Politika“ TV dodatak, 1. mart 1997)
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.