Mira Adanja-Polak, može da vam se dopada ili ne. Kao novinarka ona je imala intervjue sa toliko poznatih ljudi širom sveta da svi postavljamo pitanje: kako toj ženi uspeva? Na to nismo ni od nje dobili odgovor, kao ni da li je neki sagovornik razočarao. Za početak pitali smo je o ulicama Starog grada, o zgradi u kojoj živi, a pre svega – otkada je na Starom gradu?
– Moja porodica oduvek živi na Starom gradu. Živimo na Dorćolu još od najstarijih vremena, na par minuta hoda jedni od drugih. Svi smo zasebno, a svi zajedno. Tako je bilo i dok su roditelji bili živi, kao i njihovi roditelji. Oduvek su govorili da treba da živimo unutar Beogradskih kapija jer je to najsigurnije i da je to Beograd. Moje ulice su: Francuska, Kneginje Ljubice (Zmaj-Jovina), Dušanova, Strahinjića bana, Dobračina…
Koji deo naše opštine volite?
Najviše volim Dušanovu koja postaje avenija sudeći po bankama koje su zauzele mesta mesarama, malim zanatlijama. Sada sve te male radnje svetle i u njima su veliki lokali, restorani… Oduvek sam tvrdila da Dušanova ima veliki potencijal i niko mi nije verovao. Nikada nisam poželela da se preselim negde drugde. Ovde imam i Bajlonijevu pijacu gde proveravam sve što čitam u novinama, gde dobijam potvrdu nekim svojim razmišljanjima i gde čujem ono što nikada neću čuti nigde drugde. Volim Dušanovu, jer njoj teško da mogu da promene ime jer do sada niko još nije osporio cara Dušana.
Šta je to što Vam smeta, što bi predložili da se promeni?
– Prljavo je. Niko da čisti… Dobijate letke koji treba da vaspitavaju i da uče, ali to ne manja navike. Smeta mi ponašanje nekih novih ljudi koji misle da ako su došli na Dorćol da na njega mogu preneti svoje nekulturne navike. To se teško menja. Ne poštuju se starosedeoci. Ali, ko će da ih nauči? Postoje stvari i navike koje donosite iz svoje dečije sobe. Da li su neki ljudi uopšte imali dečiju sobu? Smeta mi isticanje imovinskog stanja vrlo bogatih ljudi, koji to svoje bogatstvo bacaju u oči starosedeocima kojima je problem da plate i struju. Tu su stara domaćinstva koja se bore da prežive.
Oni znaju da je bogatih bilo i ranije, ali da to nikada nije bilo najvažnije i nije se toliko pokazivalo. Niko im nije rekao da se to ne radi.
Kako izgleda jedan Vaš dan?
Uvek je različit i uvek veoma ispunjen obavezama. Imam dve vrste programa: jedan živi koji nosi moje ime, a samim tim i obavezu da sve što emitujem bude tačno i provereno, da bude uvek uraćeno tako da se ne stidim onoga ko sam i šta radim. Dokumentarni program "Ekskluzivno" traži dosta rada i priprema dok živi program ima otvorene telefone kao i meil ppga@kgbt.apsa.com na koji se javljaju graćani sa svim svojim nedaćama. Na sve odgovaram lično i to mi uz snimanja ispunjava dan.
Gde volite da izlazite, koja mesta posećujete?
– Odlazim često u Klub književnika u koji još uvek dolazi i stari vlasnik gospodin Buda, koji je učio kulinarstvo kod mog svekra Gustava Polaka, vrsnog evropskog kuvara. Novi vlasnik Kluba je razumeo da su kontinuitet i tradicija vrlo važni za uspeh u poslu i poverenje gostiju. U kući mog supruga naučila sam šta je dobra hrana i tu niko ne može da me prevari. Idem često u kafić "Ipanemu", jer tu imam i svoje sastanke. Idem na Kalemegdan u šetnju sa drugaricama i volim čitav deo ispod Dušanove ulice koji mi daje iluzije da je ostao nenarušen.
Šta najčešće radite u slobodno vreme?
– Idem na plivanje, družim se sa prijateljima koji mi prebacuju da se retko viđamo, idem sa unukom da vidimo "nešto lepo", kako ona zove pažljivo odabrana mesta sa moje strane, jer je navikavam da prepoznaje lepe stvari u životu.
Često razgovaram sa građanima koje srećem dok šetam. Od njih čujem najneverovatnije stvari. Nekada pomislim da sam u zemlji čuda. A kada je čudo ne mogu da ostanem skrštenih ruku. Dosta čitam knjige koje nisu nigde još objavljene. Ljudi ih šalju da čuju šta o tome mislim. Ja čitam i kažem: nisam stručnjak, ali mogu da Vam uvek kažem – to se može čitati ili ne. Imam taj princip i u svom poslu: to se može gledati ili ne.
Za Vas svi znaju, neumorno radite i samo trenutno imate dve emisije na RTS-u. Da li se Vi nekada umorite od novinarstva?
– Upravo sam se vratila sa puta. Išla sam u Dubai na pet dana. Dobila sam komentar od ekipe i ljudi koje sam tamo srela da imam neverovatnu energiju. Ona mora da dolazi od moje selektivnosti, jer se uopšte ne bavim marginalnim stvarima. Pomognem kada mogu. Ne oprerećujem se ljudima koji imaju negativnu energiju. Njih se uspešno klonim i onda tu energiju kreativno upotrebim.
Postoji li neki sagovornik koji Vas je "ostavio bez reči" ako je to u Vašem slučaju uopšte moguće?
– Svaki sagovornik koji govori svoju životnu priču me ostavi bez reči i bez daha. Kada mi priča svoju životnu priču, kada vidim i čujem stvari koje nikada nisu objavljene, kada govori istinu o ljudima koji sebe drugačije prikazuju. Tada sam bez reči i kao da se probudim.
Bavite se i humanitarnim radom. Recite nam nešto o tome?
– Da, pomažem ljudima, rešavam mnoge njihove probleme. Pišu pisma, dođu ispričaju… Pozovem odgovorne i kažem, hajde da mi to sredimo sve kako treba i ne treba da ide u program. Tako je najbolje i svi zadovoljni. Neke objavim, a mnoge ne objavim. Mnoge stvari uradim bez kamere. U situaciji sam da to mogu da rešim i onda tome ne dajem publicitet. Mnoge stvari sam izgurala, po neki zakon i promenila, neke ljude i usrećila. Oni to znaju i to je dobro. Tada mi je puno srce. Ponešto se vidi u emisijama. Njima nešto treba – to mogu, i to je to. Sebi nisam stigla da rešim problem: zahtev za popravku fasade kuće u kojoj živim čeka dugo. Sve je odobreno, ali se ne obnavlja. Nikako da dođe na red kuća koja je sagrađena 1938. godine sa lepom fasadom koja propada. Ja čekam i nadam se kao i svi – da dođemo na red.
Intervjui koji se pamte
Mira Adanja Polak rođena je u Budimpešti. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu. Njen program pod nazivom "Mira Adanja Polak i Vi" emituje se na RTS svake nedelje, a gosti su mnoge važne ličnosti iz sveta nauke, kulture, politike, umetnosti i biznisa.
Poznata je i kao autor više od 150 dokumentarnih emisija koje se prikazuju jednom mesečno takođe na Prvom kanalu. Mira Adanja Polak ubraja se među retke novinare koji su uspeli da izmame ekskluzivne intervjue s izuzetno poznatim ličnostima iz sveta umetnosti, politike, biznisa i šou-biznisa, kao i s pripadnicima kraljevskih loza, u trenucima kada je to bilo gotovo neostvarljivo. Između ostalih njeni sagovornici bili su: Henri Kisindžer, Pjer Selindžer, princ Majkl Romanov, Sofija Loren, Karlo Ponti, Jovanka Broz, Gospođa Aljende, princ Aleksandar Karađorđević, princeza Jelisaveta Karađorđević, Erika Jong, Orijana Falači, Grejam Grin, Vili Brant, Lord Oven, Kurt Valdhajm, Indira Gandi, Nurejev, Danilo Kiš, Dejvid Rokfeler, Valeri Žiskar Desten, Rostropović, Barbara Volters, Kirk Daglas…
(S. S, „Stari grad“, 1. decembar 2009)
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.
Poštovana gospođa Miro, izutetno Vas poštujem i smataram da ste jedan od najboljih novinara, kojim naša mala zemlja treba da se ponosi. Pratim Vaš rad, Vaše emisije dosta dugo, naročito one serijale „Ekskluzivno“, koje su mi bile omiljene! Naravno da gledam subotom Vašu emisiju u 14,15 na RTS-u 1, uvek imate tako lepe i poučne priloge koji me zaintrigiraju i donesu pozitivu u naše skromne domove! Veliko Vam Hvala na tome! Nastavite i dalje da nas iznenađujete i obradujete svojim predivnim emisijama!