Klanjam se talentu

Žena koje je uvek radila samo ono što je želela

Mira Adanja Polak, konsultant spoljnopolitičkog deska britanske televizije ITN, novinar, psiholog, istraživač, nosilac je zvanja ambasadora za 2009. godinu i vlasnica je Povelje za izuzetan doprinos umetnosti i kulturi. Poznata je po intervjuima sa Jovankom Broz, Šimonom Peresom, Sofijom Loren i mnogim drugim, kao i po razgovoru sa parom zaraženim HIV-om u vreme kada se nije znalo kako se bolest prenosi. Kaže da je u novinarstvu znanje presudno kao i da je najveća cenzura ona koja postoji u nama.

Bila je uporna u želji da uspe i da se izdvoji, a danas je autor i voditelj emisija "Mira Adanja Polak i Vi" i "Ekskluzivno".

Otac Vam je govorio da je novinarstvo poročna i teška profesija, naročito za žene. Mislite li da je ipak bio u pravu?

Mislim da je više u pravu nego onda kada je to meni kazao. Uverila sam se da je to bila istina, zato što je posao vrlo zavodljiv i zato što daje lažne iluzije. Novinara uvek neko odobrovoljava, jer uvek želi da se prikaže boljim nego što jeste. Mislim da je otac imao puno pravo i ja sam se stalno time rukovodila, da me to ne zavede. Nisam ni u jednom tenutku pomislila da sam nešto drugačija, zasebna, bolja. Radim isti posao na isti način kao u samom početku.

U početku ste nailazili na prepreke. Govorili su da niste talentovani. Da li Vas je to pogodilo i kako na to gledate sada?

Da, rekli su da nemam talenat. Moja majka je bila istoričar umetnosti i dolazila je u kontakt sa ljudima i iz naše branše. Rekli su joj da su videli da ja u Bazaru i TV dnevniku pokušavam i da se trudim, ali da nemam talenat. Mene to uopšte nije obeshrabrilo. Ništa, ja guram dalje. Nikada ne smete da napustite osnovnu ideju. Ona, iako je pogrešna, ona u Vama zri pa će da se očisti, da se izbrusi.

Putovanja su Vam u opisu posla bila i dok ste radili kao stjuardesa a i sada su. Dok većina sanja i pokušava da ode iz Srbije, Vi se uporno vraćate. Zašto?

Veliki broj ljudi u svetu kako popije prvo žestoko piće, vraća se u zemlju iz koje je došao. Ja sam svedok suštinske istine svake migracije. Ako su se moji roditelji vratili nakon svega što su prošli, onda je to verovatno porodično opredeljenje.

Za Orijanu Falači ste rekli da je veliki novinar, ali da nije srećna žena. Koliko je teško uskladiti novinarstvo kao pofesiju i privatni život?

Jako teško. Uvek postoji onaj balans kad osetiš da si preterao i da te nije bilo pa nadoknadiš to. Uvek je dobro naći osobu koja ima svoj unutrašnji život i nisi ti centar njegovog sveta. Koja te voli sa svom tom tvojom posvećenošću i to može da razume. Srodna duša teško se nalazi. Ekskluzivni intervju se nalazi lakše od srodne duše.

Koliko je teško u toku intervjua kontrolisati emocije i ne pokazati da Vas je nešto dotaklo?

Ja se trudim da me dotakne. Pitanje je kako čovek priđe poslu. Ako kažu da su emisije gledane, ako ljudi osećaju neku vrstu komunikacije, to verovatno znači da prepoznaju da tu postoje emocije. Ja sam uvek samo radila ono što sam želela. To je nosilo određene rizike. Imala sam emociju, imala sam odbojnost i to se uvek videlo. Nisam se nikad trudila da nešto sakrijem.

Intervju sa izraelskim predsednikom Šimonom Peresom je samo jedan od mnogih intervjua koji ste uradili zahvaljujući Vašoj upornosti. Koju osobinu Vi cenite kod sagovornika?

Profesionalnost iznad svega. Talenat, klanjam se talentu, klanjam se osobi koja je sposobna za to što radi. Užasno imam otpor prema funkcijama i lažnim zvanjima. Alergična sam na to. Volim visoku stručnost i visoku profesionalnost. Tome se divim.

Predavač ste u mnogim novinarskim školama. Može li se novinarstvo naučiti?

Neki elementi tehnike da, ali da bi se neko izdvojio, da bi izašao iznad proseka i da bi bio poznat po stilu, to ne može da nauči. Može da uradi to jednom ili dvaput ali ne može da ponovi, to ne može da mu bude rutina.

(Milica Živković, FPN, novinarstvo i komunikologija, II godina, 9. decembar 2013)

Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.