„Uvek sam želela da radim ovo što radim, da volim to što radim, da idem na posao i da se radujem“
Mira Adanja-Polak je svetski poznat novinar i producent, istraživač, saradnik i autor. Njena emisija pod nazivom "Mira Adanja- Polak i Vi" se emituje na Radio-televiziji Srbije, u kojoj daje svoje viđenje aktuelnih događaja iz različitih društvenih oblasti. Gosti u emisiji su mnoge važne ličnosti iz sveta nauke, kulture, politike, umetnosti i biznisa. Mira Adanja-Polak se ubraja među retke novinare koji su uspeli da dobiju ekskluzivne intervjue sa izuzetno poznatim ličnostima iz sveta umetnosti, politike, biznisa. Evo kako ona vidi svoju novinarsku karijeru.
Koja je Vaša temeljna vrednost u novinarstvu?
Autentičnost, da ono što sam rekla nije otvoreno kao činjenica, da verujem u podatak. Zato sve uvek morate proveriti i to na nekoliko načina, jer uvek postoje različita tumačenja. Ako sam napravila grešku, ona više izjede mene nego nekog drugog.
Da li ste Vi svoj najveći kritičar?
Da. Meni nikad ništa ne valja. Možda je to bolje, to mi je verovatno ostalo od moje majke. Čim ja dođem i kažem: „Mama, pogledaj kakav intervju“, pije svoj čaj i kaže: „Sine, pa ti i ja znamo da je to moglo bolje.“ Uvek je ostalo, može sve bolje.
Da li se gost u emisiji uvredi kada shvati da insistirate na odgovoru, da li kasnije odbija da ga ponovo intervjuišete?
Mene to uopšte ne interesuje, ja se time ne bavim. Ja se sa njima ne družim, oni nisu moji prijatelji, ja sam novinar i intervjuišem ih zbog neke teme.
Kako ste uspeli da se izborite sa ljubomornim ljudima?
Nisam ih zapažala. Nikada ne smete da napustite svoju osnovnu ideju. Možda je ona i pogrešna, ali ona u sebi zri, možda se i očisti, ona će da se izbrusi.
Kako vidite globalizaciju?
Neću da vidim. Hoću svoju bakalnicu, hoću da idem na pijacu, hoću da kuvam.
Posetili ste puno zemalja, koja Vam je ostala u srcu?
U srcu mi je Engleska, sa svim kišama, sa svim rigidnostima. Ja jako volim kada neka zemlja radi na svom nacionalnom identitetu. Nekako je strukturirana država, ali i ona se menja. Ja imam tu urođenu školu novinarstva, ali nije tako surova, oni su najbolji novinari i nemaju emocije.
Da li su bogati ljudi koje ste intervjuisali srećniji od siromašnih?
Ne, bogatstvo i sreća ne idu zajedno. Sreća je unutra, negde. Sreća je da umeš da se proguraš. Ja imam jedan neverovatni optimizam. Kada dobiješ grip, ti se osećaš užasno, da ne govorim o nečemu težem. Zdravlje je mnogo važan faktor, jednostavno sreću čine neke male stvari. Toliko sam žurila da diplomiram, nije me to toliko interesovalo, mislila sam da su staromodna predavanja. Uvek sam sa strane skupljala ono što mi je više potrebno.
Kako ste došli na ideju da poklanjate instrumente?
Potpuno slučajno. Jedna devojčica je svirala nešto, bila je pobednica na nekom takmičenju. Ja sam joj rekla kako je divna njena violina. Ona je rekla da to nije njena violina, već da je školska. Pitala sam je da li ima violinu, ona je rekla da je nema. Onda sam gledaocima rekla: „Idite na tavan, idite u podrum, sigurna sam da postoje instrumenti na kojima niko više ne svira, šaljite ih, vidite da ima dece kojima oni trebaju.“ Od tada su počele da pristižu violine, gitare, koncertni klaviri…
Da li ste ostvarili sve svoje životne snove, imate li još neki veliki san koji niste ostvarili?
Uvek sam želela da radim ovo što radim, da volim to što radim, da idem na posao i da se radujem. Da rešavam probleme, da to bude tako kako sam zamislila. Najveću želju koju sam imala, to je da rodim dete. To sam i uradila, imam sina. Želela sam i da se udam svojevremeno, i to da se udam baš za njega. To je tada bilo vrlo nesmotreno, kada imaš sedamnaest godina. Kada sam ga upoznala, rekla sam da hoću za njega da se udam. To je bila jedna decidirana odluka koja je zapanjila moje roditelje. Shvatila sam da je to osoba koja može da podnese sve moje fantazije.
Šta je za Vas sreća, o čemu maštate?
Za mene je sreća elementarna stvar, ona se možda sastoji u tome da ne gledamo u budućnost, da smo zdravi i da uvek mogu da pomognem nekome. Da nešto što je komplikovano lako mogu da rešim, ne mora to da bude na ekranu. U tome vidim svoj posao, tu malu moć da to rešim. Možda maštam, ali mislim da me je unuka nasledila. Vrlo često me stavi u neku situaciju i kaže "Baba, je l` da da je to nepravda?" Ja je onako pogledam i kažem: „Je l’ da da to nije bilo fer?“ Stvar empatije je urođena.
Da li postoje neki znaci koji Vam ukazuju na ishod nekog događaja, da li ste na neki način sujeverni?
Nepogrešivo osećam ljude koji mi nisu naklonjeni i klonim ih se. Izbegavam ljude za koje znam da mi ništa pozitivno ne mogu pružiti.
Koja je najvažnija lekcija koju Vas je naučio ovaj posao?
Da nikome ne verujem. Kada nema velikih očekivanja, nema ni velikih razočaranja.
Da li su Vam se najbolje stvari dešavale planski ili spontano?
Ako moram da se opredelim, niko živi neće verovati, ali spontano.
(Kristina Vasković, novinarstvo i komunikologija, II godina, 7. decembar 2013)
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.
Odličan interju mlade novinarke Krristine Vasković sa novinarkom Mirom Adawa Polak , novinarkom evropskog i svetskog ranga , koja daje filosofske , jezgrovite i životne odgovore ! Mnogo sam naučio iz njemih reporaža iz celog sveta . Posebno mi se dopada njena knjiga o Australiji .
Odličan intervju mlade novinarke sa Mirom Adanjom Polak, novinarkom evropskog i svetskog ranga koja daje filosofske, jezgrovite i životne odgovore!
Čestitamo Ti, Kristina! Ti si naš ponos i dika Tvoje uže i šire familije! Blago majci koja Te rodila! Treba da budeš srećna, jer je veoma teško doći do prestižne, poznate, mudre i pametne novinarke Mire Adanje-Polak, koja je intervjuisala mnoge važne ličnosti iz sveta politike, nauke, kulture i umetnosti. Ti ćeš, Kristina, jednog dana biti novinarska zvezda kao i Mira! Nije lako postavljati tako interesantna nekliširana i mudra pitanja bardu našeg novinarstva, a koja Ti mudro, jezgrovito i iskustveno odgovara kao da si i Ti senior novinarstva, a ne student tek druge godine (2013) . Ana kaže da se lako iz Tvojih očiju i pogleda vidi Tvoja mudrost i pamet! Radujemo se Tvojim novinarskim uspesima i mislimo da da ćeš u svojoj profesiji dostići svetske domete. Sjajan gost, sjajan intervju i sjajna mlada novinarka koja je tek u uzletu svoje profesije! O b r i k a i Ana.
Divim se posebnosti ove žene. Odmalena je volim. I uopšte me ne čudi oreol koji nosi s obzirom na to koliko je ljudi imalo tu čast da s njom konverzira. Voleo bih da dobijem tek po koji savet. Da me obodri da se i samom snagom talenta može profesionalno ostvariti san u Srbiji. Tamo gde novi vetrovi ne dolaze, a stari ti i lome krila ako se odvažiš.
Nikada ne napuštam svoju osnovnu ideju, a to je da osobi koja me inspiriše to i kažem jer time otvaram mogućnost da budem stalno inspirisana.
Bravo, Kristina!!! Treba da si srećna koliko i tvoj sagovornik, malo više mudra i da poseduješ profesionalnu drskost (u pozitivnom), pa da dođeš do legendarne Mire. Ti si uspela i već si na uzlaznoj profesionalnoj putanji. Baš sam ponosna što si bila naš đak.
Takvo osveženje je ovaj intervju mladoj osobi koja tek uzleće u svoj profesionalni život. Sjajna ideja, sjajan potez, sjajan gost i sjajan mladi novinar u uzletu! Svako dobro!
Odavno gledam Vaše emisije, još iz perioda tinejdžerskih godina, i uvijek ste me iznova oduševljavali svojim vedrim duhom i iznad svega profesionalnošću. I dan-danas subotom, ako me obaveze ne spriječe, gledam Vaše emisije, bilo da su novije ili starije. Pozdrav stiže iz Budve!
Teško je dati komentar jer Vi uvek kažete sve, pametno, kratko, jasno i direktno!!! Hvala Vam na svakoj reči! Intervju od jutros – pravi za početak sedmice i finiširanje godine. Živi bili!
Poštovana gospođo, divim se Vašoj nepresušnoj energiji i hrabrosti da uradite sve što ste uradili. Nekako je ovo vreme – vreme malodušnih ljudi, bez ikakve energije. A vi, vi ste još uvek punih baterija i nastavljate. Nastavite tako i dalje. Sa najvećim poštovanjem.
Dugo pratim Vaše reportaže, sa puno pažnje, ali baz naprezanja. Vaši prilozi bude sva, pa i uspavana čula, podižu adrenalin, i vremenom sam postao zavisnik. Naravno da sam zbog posla propustio dosta Vaših reportaža, ali one koje sam gledao ostale su mi u najlepšem sećanju. Da je sve ovo tacno što sam napisao, podsetiću Vas. Verovatno će mi se jednoga dana ispuniti želja da moje reportaže budu emitovane preko Prvog kanala RTS-a. Od mene za Vaš rad mnogo čestitki…