Mira Adanja-Polak: Kad talente nagrade humani darodavci

Kada je pre tri godine prvi put dodelila poklonjenu violinu, Mira Adanja-Polak ni slutila nije da će to postati jedna vrlo uspešna i ugledna humanitarna akcija. Krenulo je tako što joj je gošća, mala violinistkinja, dobitnica međunarodne nagrade, uživo priznala da nema svoj instrument, već svira na pozajmljenom. Mira je reagovala instinktivno, okrenuvši se ka kameri, pozvala je gledaoce da, ako imaju negde neku violinu, na tavanu, u podrumu, ili u ormaru, pošalju je mladoj umetnici. I čudo se dogodilo: pristigla je prva violina, i to odmah.

Nadeždi Cvetkov, devojčici koja se školuje u Sofiji, prvu violinu dao je Sava Todorov. Kada je čuo poziv, poklonio joj je čak dva instrumenta: jedan za vežbanje, a drugi za nastupe. I onda je sve krenulo. Mnogi ljudi su čuli ovaj apel.

Trebalo je pokloniti još jednu violinu koja je stigla u studio, pa je gospođa Polak morala da uvede kriterijum kako i kome podariti pristigli instrument. Znala je da ne može "ni po babu ni po stričevima", i da uslov mora biti da je mladi muzičar talentovan i da nema svoj instrument.
 
– Ni sama nisam znala da će se to ovako odvijati, na moje veliko zadovoljstvo, da će se javiti toliko ljudi vlasnika starih instrumenata sa željom da oni ožive u rukama virtuoza. Vrlo brzo smo pronašli osobu kojoj je darovan drugi pristigli instrument, a pokloni i dalje pristižu.

Divna Miloradović poslala je violinu koja je bila dugo u porodici Oliveri Matić iz Loznice. Dubravka Stajić poklonila je klavir svog oca kompozitora Ivanu Predojeviću, studentu Muzičke akademije iz Kragujevca koji stanuje u studentskom domu, a u domu su odvojili posebnu sobu za klavir i njegovo vežbanje. Mirjana Milosavljević svoj klavir je poklonila mladom talentovanom dečaku Luki Jezdimiroviću iz Šapca. Njegova radost je plenila gledalište. Tatjana Deretić, koja živi u Sijetlu, poklonila je pijanino Marku Mariću, studentu klavira i kompozicije, a Gordana Milenković iz Velikog Gradišta violinu svoga dede darivala je Bojani Stojanović. Najveće iznenađenje bilo je kada je iz Švajcarske stigao kontrabas: gospođa Jelena Stojanović poklonila je kontrabas svoga
muža Damjanu Milosavljeviću. Voja Đorđević iz Dubaija, koji je gledao emisiju, kupio je flautu Mirjani Anović iz Vršca.

– Do sada je nove vlasnike dobilo deset poklonjenih violina. I čak pet klavira, što nije mala stvar. Mlade muzičare čeka još violina. Tu su i dve harmonike, čekamo flaute i, nećete verovati, traže se i orgulje. Ja verujem da je sve moguće.

Instrumenti stižu iz raznih zemalja, iz raznih gradova iz Srbije, čak su i dve violine anonimno ostavljene na portirnici RTS-a u Aberdarevoj. Violine koje su darivane uglavnom su iz Evrope: Češke, Mađarske, Nemačke, tipa Amati i Stradivari, stare nekada i do 150 godina. Uglavnom su očuvane, a kada nisu – tu su ruke znalaca da ih poprave. Za stare instrumente zadužen je darodavac prvog instrumenta, gospodin Sava Todorov iz Novog Sada, koji vodi računa o svim violinama koje doniraju dobri ljudi.

– Kad pozovem telefonom da obavestim gledaoca da je dobio instrument, najčešća reakcija je muk, neverovanje, pa velika radost. Zar ja, pitaju me. Vi, vi, kažem ja, srećna što su to najčešće mladi ljudi, još neiskvareni, željni znanja i potrebe da svoju umetnost prenesu dalje.

Akcija traje i dalje, a Mira planira da negde oko Nove godine od svih dobitnika instrumenata napravi mali orkestar koji bi uvežbao nastup za studio. Jedna emisija, jedan autor, uspela je da humanitarni gest digne na viši nivo, da etički problem siromašnog i talentovanog umetnika preobrazi u zanimljivu medijsku igru gde su svi na dobitku. Između ostalog, ovakav način komunikacije sa publikom je dokazao da mi imamo i te kako talentovanih mladih ljudi koji vole i sviraju ozbiljnu muziku i da imamo dobrog i darežljivog sveta koji to želi da podrži.

(Dušica Milanović, „Politika“, 21. oktobar 2010)

Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.