Vaša pisma iz 2010. godine

Gledam vas stalno i ne mogu da verujem sa kakvom lakoćom radite svoj posao, tako profesionalno, a ipak tako jednostavno… Obožavam da gledam vaše emisije u kojima vi pričate na stranim jezicima, način i redosled pitanja koja postavljate. Samo ću ovo reći: divim vam se! – Dušan Erić, Novi Sad, 27. decembar 2010.

Želim da pohvalim Vas i Vašu emisiju. Termin Vaše emisije je za mene "sveto vreme" subotom i redovno je gledam. Ja i delje verujem da su "na snazi" prave vrednosti, da moral nije samo demagogija i da je znanje a ne novac naše najveće blago, a ulaganje u obrazovanje najbolja investicija. Hvala Vam što svojom emisijom skrećete pažnju upravo na ove prave vrednosti i pomažete mladim ljudima. Mnogi su demagozi a Vi delate. Hvala Vam na tome! Hvala Vam jer me svake subote podsetite da sam na pravom putu, i da je dobro biti "drugačiji" dokle god postoje ljudi koji vašu različitost smatraju ispravnom i uzornom. Svako dobro! – Milana Momčilović , Novi Sad, 24. decembar 2010.

Veoma sam srećan, kao i cela porodica koja je pratila Vašu emisiju, što je violina predata u zaista prave umetničke ruke. Osećaj koji sam imao u tom trenutku ne može se opisati niti uporediti ni sa čim. To može da zna samo neko ko je zaista iz srca i duše poklonio nekom nešto vredno. Te vrednosti postao sam svestan u tom trenutku. Ujedno, istog trenutka sam postao svestan i da taj osećaj ne može ništa da zameni i da je više nego dovoljno vredan čina poklanjanja. Postao sam bogatiji za nešto što se ničim ne može kupiti niti drugačije dobiti. Hvala Vam što ste mi to omogućili. S dubokim poštovanjem Vas pozdravljam. – Nikola Džunja, Novi Sad, 18. decembar 2010. 

Vi ste druga osoba iz javnog života kojoj sam se u svom životu obraćala nam ovaj način, i sad, posle Vaše emisije, osetila sam veliku potrebu da Vam ovo napišem. Ono što je najvrednije kod Vas je što posle Vaših emisija čovek oseti neku novu snagu i volju za životom. Sve najbolje i veliki pozdrav – Aleksandra Zurovac, Novi Sad, 18. decembar 2010.

Svaki put kada pogledam emisiju, ja sam iznova i iznova oduševljena. Izvanredan ste novinar i na ovim prostorima zaista nemate konkurenciju. Ali, fascinirana sam nečim drugim… vašim humanitarnim radom koji zaslužuje svaku pohvalu i pokazuje da ste veliki čovek. Svaka čast. Srdačno vas pozdravljam i želim vam puno uspeha i u poslu i na privatnom planu. – Jelena Milisavljević, 18. decembar 2010.

Emisije o Švajcarskoj i Izraelu su vam izvanredne, samo tako nastavite, što više takvih emisija, da se ovaj narod probudi. – Miroslav Simonović, Kragujevac, 7. decembar 2010.

Želim da Vam se zahvalim za akciju poklanjanja instrumenata talentovanoj deci! U ovoj opštoj promociji nekulture i nevaspitanja barem ta deca mogu da osete da njihovo angažovanje i trud nisu uzaludni i da ima ko da vidi njihov rad. Žao mi je što nisam u prilici da i poklonom podržim. Zato veliko hvala i Vama i svim donatorima. S velikim postovanjem – Mila Vićentijević, Obrenovac, 4. decembar 2010.

Retko gledam Vaše emisije, jer nemam puno vremena, ali kad god odgledam, ja se oduševim. Neprevaziđeni ste. Veliki pozdrav i nastavite tako. – Malina Stanković, 4. decembar 2010.

Upućujem Vam komplimente za svaku obrađenu temu koju sam do sada gledala, za koncept emisije, za prikupljanje instrumenata i brigu o talentima, za prekrasne slike u studiju, odlično, Varga, cveće … Nadam se da će mi, kao kreativnoj ženi, poći za rukom da predložim nešto, a ovom prilikom, eto, samo čestitke i pohvale. – Dragica Martinoli, Novi Beograd, 4. decembar 2010. 

Želeo sam samo da Vam ovom prilikom čestitam na predivnom radu kom se nesebično predajete i za koji, po mom mišljenju, niste dovoljno kompenzovani, osim od strane nas gledalaca Vaših predivnih emisija. Puno pozdrava i još dugogodišnjeg uspeha želi Vam Vaš verni  obožavalac. – Danijel Pajović, Beograd, 24. novembar 2010.

Želim da vam se zahvalim u ime monogih žena koje kao i ja
nikada verovatno neće imati priliku da posete bilo koju evropsku zemlju. Međutim, vaša emisija na najlepši mogući način, sažeto, konkretno i potpuno, prikaže sve, političke prilike, vlast, arhitekturu, kulturu i sve ostalo. Hvala. – Branka Velimirović, 22. novembar 2010.

Ja samo želim da Vam kažem jedno veliko hvala za emisiju koju vodite! A kada ste uspeli da zainteresujete jednog mladog profesora matematike i da održite njegovu pažnju, verujem da će kod drugih to ići mnogo lakše! – Marko, 30. oktobar 2010.

Poštovanje! Sećam se odavno kada ste vodili "Beogradsku hroniku". Isti ste od tih dana. Svaka čast za vaš izgled. – Mitko Stojanovski, Skoplje, 13. oktobar 2010.

Samo da zahvalim dragom Bogu što Vas imamo. Majka sam dvoje dece i sad sam trudna sa trećim. Neću da Vas zadržavam, jedino što uvek primetim kad Vas gledam da ste divni. – Ksenija Mitanoski, 13. oktobar 2010.

Emisija vam je odlična, samo tako nastavite. – Zoran, Smederevo, 9. oktobar 2010.

Draga teta Miro, svaka vam čast. Za mene ste, smem slobodno da kažem, prava slike jedne dame svetskog šarma, a srpskog dostojanstva! Retki su ljudi poput vas. Znate,  ljudi na televiziji menjaju svoj identitet i svoju prvu reč, a vi ste ostali ona stara tete Mira koju najviše volim da gledam sa porodicom i devojkom. Posebno bih izdvojio onaj intervju sa našim masonima, do njih doći je veoma teško doći, zatim vašu posetu CERN-u, a da ne govorim o humanitarnim akcijama i o vašem zalaganju da talentovanoj deci omogućite, bar osnovno, da iskažu i prikažu talenat.  Puno uspeha u radu i samo napred. – Nemanja Jovanović, Kragujevac, 9. oktobar 2010.

Draga Miro, puno pozdrava iz Berlina. Nadam se da ste se odmorili i prava je radost što ćete nam opet ulepšavati subotu popodne sa svojim senzibilno odabranim sadržajima – Milijana Đokić, Berlin, 30. septembar 2010.

Hvala Vam što postojite i Vi i Vaša emisija, želim Vam još puno godina postojanja na našoj televiziji, da, kao i uvek, menjate sumornu sliku televizije u Srbiji. Hteo sam da Vas zamolim ako možete da u neku od sledećih emisija ubacite reportažu (ako ste ikada bili) o Majamiju! Bio bih presrećan kada biste mi ispunili ovu želju u narednom periodu! Hvala unapred, Vaš verni gledalac – Zvrk, 19. septembar 2010.

Uživam u Vašem programu. Mislim da je jako humano što ljudi daruju instrumente. Znam kolike su cijene, a u ovakvoj krizi rijetko ko može da kupi djeci odgovarajući instrument. Osnovna muzička škola u Foči, u kojoj radim, ima velike poteškoće sa nabavkom instrumenata. Oni koje imamo su stari i dotrajali. Naša djeca posjećuju takmičenja i u Srbiji, a svake godine učestvuju i na republičkom takmičenju Republike Srpske. Osvajaju nagrade koje bi sigurno bile bolje da vježbaju na boljim instrumentima. U našoj školi ima odsjek harmonike, klavira i gitare. Svaka pomoć bi nam dobro došla. Zainteresovala me je ta harmonika koju darujete, pa sam odlučila da Vam se javim. Samo nastavite tako, malo je danas takvih emisija. – Danijela Mijović, nastavnica klavira, 25. septembar 2010.

I just wanted to say that it was an honour to have the chance to meet such an exceptional woman, as YOU are! I hope that one day (soon?) you will be part of a fantastic project in preparation… – Zvezdana Stella Miskovic, 23. septembar 2010.

Vašu emisiju gledam povremeno, ali sa velikim uživanjem. Posebno mi se dopada vaša humana ideja o pomaganju mladih muzičkih talenata. Kod vas nema zloupotrebe i sve je pošteno jer svi vide kome je poklonjen instrument. Veliko vam hvala. – Milorad Babić, 22. septembar 2010.

Poštovana Miro, odavno pratim Vaše emisije, čak se sećam da je moja drugarica u osnovnoj školi kao odgovor na temu pisanog zadatka "Jedna znamenita ličnost sa našeg podneblja" napisala rad o Miri Adanji-Polak, dok smo svi mi ostali pisali uglavnom o pevačima i glumcima. Puno pozdrava – Katarina Karović, 30. avgust 2010.

Draga Miro, da Vas ne bih puno hvalila, dovoljno je da kažem da ste Vi zaslužni za to što sam danas apsolvent novinarstva. Prateći Vaš rad, spoznala sam sa koliko ljubavi i profesionalizma se bavite svojom profesijom. Međutim, ne želim da zvučim kontradiktorno, ali isto tako ste velikim delom upravo Vi zaslužni za to što ja gotovo da više i ne želim da se bavim novinarstvom. Prateći Vaš rad, shvatila sam, takođe, koliko je to naporan i težak poziv. Stoga sam se, budući da sam završila baletsku školu, odlučila da se vratim baletu i gledajući Vaše emisije i sve divne ljude, često i umetnike, shvatila da je umetnost definitivno ono čime želim da se bavim. Danas vodim svoju školu baleta i radim sa decom, koju obožavam. Bilo je teško na samom početku, bilo je straha i panike, šta ako ne uspe… Još zapravo i ne znam da li je uspelo pošto mi je ovo tek druga godina poslovanja. Imam 24 godine i želim da znate da i mi mladi i te kako znamo da cenimo neke prave vrednosti i da prepoznamo šta na nas treba da utiče, a šta ne. Vi i Vaš rad ste svakako uticali na mene i moja opredeljenja. Na tome Vam hvala. Iskren pozdrav, Mirjana Grbić, Beograd, 29. avgust 2010.

Izuzetno cenim Vaš rad i gledam Vaše emisije od kako sam bila dete. Smatram Vas jednim od najboljih novinara u našoj državi i šire. Volela bih kada biste emitovali intervju sa Gordanom Bajloni iz serijala "Ekskluzivno". Sve najlepše od srca – Milena Spasojević, Loznica, 20. avgust 2010.

Volela bih da reprizirate emisiju sa gospodinom koji je iz Srbije, ali već dugo radi u Dominikanskoj Republici kao direktor hotela. Davno sam gledala tu emisiju i njegova priča mi je bila veoma zanimljiva pa bih želela da je ponovo vidim. Hvala vam unapred i sve pohvale za vaš rad, zaista imate divne reportaže – Violeta Milovanović, Arilje, 31. jul 2010.

Želim samo da pohvalim vaš rad. Moja porodica i ja uživamo u svemu što nam ponudite kroz svoju emisiju. Divni ste. Veliki pozdrav – Mirela Arvai, Niš, 29. jul 2010.

Samo sam htela da Vas pozdravim i zahvalim se na fenomenalnim emisijama i gostima. – Jovanka Bogunović, Novi Sad, 27. jul 2010.

Poštovana, rodom sam iz Vršca i duboko me je potresao vaš prilog o ulicama sa imenom Paje Jovanovića. Vrlo je poražavajuće da takva istorijska ličnost nema odgovarajuće mesto ni u rodnom ni u glavnom gradu. Apsolvent sam na istoriji umetnosti i prosto se pitam šta će biti sa svima koji kulturu smatraju smislom svog postojanja. Želim da vam napomenem da se ni pokojni dr Dragoslav Srejović nije "proslavio" ulicom koja mu je dodeljena. Jako sam ljuta. Vi me razumete, pošto promovišete u svojoj emisiji stvari za koje su mnogi zaboravili da postoje, ili se prave da ih nema, dok drugi, nažalost, za njih i ne znaju. Hvala vam na tome! – Jovana Vujović, Beograd, 12. jul 2010.

Poštovana Miro, porodica i ja sa nestrpljenjem čekamo svaku Vašu emisiju. Svaka Vam čast i nastavite tako… – Mira, Beograd, 10. jul 2010.

Draga Miro, rado gledam Vaše emisije, sa mamom i bakom. Retko kad propustimo, osim ako nismo u mogućnosti da gledamo. Želimo Vam svako dobro. – Jovan Nikolajević, Beograd, 28. jun 2010.

Veliko je uživanje gledati Vaše emisije. Posle svake ostane utisak koji danima tinja i nemate mira. Nekad ostane knedla u grlu, nekada oduševljenje, ponekad su osećaji prosto promešani. Posle Vaše emisije o Amaliji Rodrigez, dugo sam ostala u fotelji, nepomična, srećna, uzbuđena, a opet pomalo setna. Sam Portugal je fascinantan, a sa Amalijom u njemu prosto je raj na zemlji. Nažalost, ona je otišla, ali nam je ostavila muziku da u njoj uživamo. Hvala Vam što ste nam pružili priliku da bar na momenat putem malih ekrana osetimo raj. – Bojana Dobričanin-Zlatković, Niš, 26. jun 2010.

Poštovana i draga Miro, krajem prošle godine sam se dva puta javljala i zamolila Vas da svojim autoritetom učestvujete u izmeni programa za dijasporu. Ne znam da li ste učestvovali, ali oseća se kvalitativna promena. Dobro je što se nešto menja i ljudi odgovorni za kulturna događanja shvataju da su i nama potrebni lepi interesantni sadržaji i događanja iz naše zemlje, a Vi ostajete moj favorit. Divni ste. – Milijana Đokić, Berlin, 23. jun 2010.

Prva Vaša emisija koju sam odgledao bila je ona u kojoj ste intervjuisali ljude iz Masonske lože Srbije. U toj emisiji me je oduševilo to što ste Vi prva žena koja je kročila u njihov masonski hram, po tome se vidi koliki uticaj imate. Kasnije sam se trudio da odgledam što je više moguće Vaših emisija i nisam se pokajao. Vaš novi gledalac. – Nenad Radojković, Novi Sad, 20. jun 2010.

Koliko god je vama teško naći interesantnu priču, toliko je teško izraziti poštovanje za vaš rad a da to već neko nije učinio. Po cenu da se ponovim s nekim prethodnikom, želim da vas zamolim da nastavite s dovođenjem takvih gostiju i na taj način mlađim generacijama razbistrite malo vode u ovom estradno-kriminalnom životnom mulju. S poštovanjem – Nenad Nikolić, Beograd, 24. maj 2010.

Želim da izrazim svoje divljenje za Vašu posebnost i istrajnost u očuvanju trajnih životnih vrednosti, na koje smo, nažalost, gotovo svi zaboravili i sve više ih zanemarujemo! Civilizacija i moderno doba u kojem živimo, kao i nauka i tehnologija, najčešće se, nažalost, koriste u pogrešne svrhe, jer definitivno guše kulturu i tradiciju i uništavaju porodicu, koja je osnov svakog društva. Zbog toga je sve veća otuđenost među ljudima! Hvala Vam što pomerate granice u svom poslu i što ne dozvoljavate da prave životne vrednosti odu u zaborav i prođu nezapaženo! Hvala Vam što ste drugačiji! Morate znati da ste zaista na pravom tragu i da kod mnogo ljudi izazivate osećaje poštovanja, oduševljenja i divljenja! Nakon svake Vaše emisije, bolje smo raspoloženi! Ima nade! Najiskrenije Vam želim dug život, dobro zdravlje, puno lične i porodične sreće, zadovoljstva i uspeha! Sa osobitim poštovanjem – Zoran Novaković, 21. maj 2010.

Poštovana i draga gospođo Miro, hvala Vam na lijepim i inspirativnim emisijama. Posebno uživam u prilozima o darivanju muzičkih instrumenata nadarenoj djeci. Divota! Hvala vam i za divnu emisiju o A. Rodrigez! Ja sam lutkarica u mirovini i volim sve što je lijepo i životnopodržavajuće. Srdačno – Nevenka Imbert, Zagreb, 17. maj 2010.

Prvo bih hteo da iznesem samo pohvale na Vaš rad. Nema se šta zameriti. Bilo bi lepo da se napravi neka mala diskusija o internetu, generalno o mladima na internetu, loše i dobre strane, socijalne mreže za druženje i slično. Mislim da može da bude edukativno. Student sam telekomunikacija, pa bih baš voleo da malo diskutujem o toj temi koja je indirektno vezana za moju buduću struku, ali me i drektno interesuje. Puno pozdrava – Marko Kojić, Obrenovac, 15. maj 2010.

Povremeno pogledam Vašu emisiju, prilično je interesantna, zanimljiva. Bila je dobra ona gdje se ugostili Mlađana Dinkića,  pa se govorilo o kreditima, kako će građani bolje da žive, netko će kupiti na rate šporet, netko kupaonu, pojedini automobil, a rijetko tko stan… Nije to ništa loše, samo recite ljudima da je dug zao drug. Mi u Hrvatskoj smo to iskusili ranije i ljudi nisu sretni, kratkotrajno je to zadovoljstvo kupovine na kredit, a novac je sve teže vratiti. Neka svatko dobro odvagne da li mu je to što želi na kredit neophodno odmah ili je bolje štedjeti pa kupiti za gotovinu. Slijedeća generacije to neće moći vraćati. – Zoran Juranić, Zagreb, 15. maj 2010. 

Tako se osećam ponosno kad gledam Vaše emisije. U svakoj emisiji je nešto lepo i prijatno o uspešnim i talentovanim osobama ili nešto što nismo imali mogućnositi da vidimo ili čujemo! Ponosim se Vama, jer Vi ste odavde, iz naše Srbije, naš ponos! Budite nam zdrvi i nastavite i dalje još dugo godina da radite. – Dragica, Beograd, 13. maj 2010.

Poštovana i meni veoma draga gospođo, kada ste nedavno prikazali ruinirano staro zdanje u Aranđelovcu, bila sam naprosto šokirana. Sva ona ljepota, starina i istorija na podu izmješana sa kristalnim privjescima sa lustera! A kada ste rekli da ste uspjeli da nađete sponzora da hotel renoviraju i rekonstruišu, rekla sam: "Divna ženo, kako si dobra i pametna – hvala bogu da postojiš!" U ovom hotelu boravila sam samo jednom, sa svojom porodicom, 2000. godine. Ovaj mi je hotel izliječio ratne rane, grad, park i priroda spasili su mene i moju porodicu od raspada i dugo sam pričala o ljepoti i duhu ovog romantičnog i jednog od najstarijih hotela u Srbiji. Snaga ljepote i duh gospodstvene prošlosti tada nesrećnoj izbjegličkoj porodici dali su snagu da prevaziđe svoje probleme. Da nije bilo ovog hotela, ne bi bilo ni nas. Hvala Vama, hvala mladom arhitekti koji je govorio o problemu i hvala svim onim ljudima koji ga popravljaju. Aranđelovac je sretan grad – jer neće izgubiti staro zdanje. Kao Mostar bez starog mosta, Aranđelovac bi bio bez starog zdanja. – Sabira Vulić, Trebinje, 10. april 2010.

Želim da Vas pozdravim i podelim sa Vama ono što se u mojoj glavi pokrenulo gledajući Vašu emisiju od 27. marta (preko interneta). Potresla me je priča o samohranoj majci koja se godinama bori za prava svog deteta i za alimentaciju. To samo kod nas može tako, nažalost. U Americi se ocu automatski (država to reguliše)  skida 20% plate i uplaćuje majci na račun. Ukoliko otac ne plaća alimetaciju, jer može da sakrije zaradu (radi kao privatnik ili za keš), nije u stanju ništa da završi od zvaničnih dokumenata ili dozvola za rad dok ne isplati dug. Definitivno nešto mora da se promeni u našem zakonu. Drago mi je da ste bar objavili priču o tome, možda će se nešto i pokrenuti. Sjajni ste kao i uvek. Već deset godina živim u Čikagu i drago mi je što mogu ponovo da se "družim" sa Vama i uživam u Vašoj emisiji. Veliki pozdrav. – Anita Kostić Niketić, Čikago, 28. mart 2010.

Poštovana Miro, kada radim subotom, a uglavnom je tako, žurim kući da stignem da bih gledala Vašu emisiju. Puno vas pozdravljam i rado gledam. – Milena Milić, Šabac, 27. mart 2010.

Vaša emisija je super. Vi ste jedna neverovatna žena, tražite da vam šaljemo sugestije, ali vama to ne treba. Kod vas je sve perfektno urađeno, a i rečeno! Vas zaista treba klonirati! – Biljana Stojanović, Niš, 5. mart 2010.
 
Poštovana, Vaš lični šarm, elokvencija, originalan stil kojim odudarate od sivila naše svakodnevnice, Vaša duhovna širina, zaslužuju poštovanje. Treba Vas zaštititi kao originalni srpski novinarski brend. Vaše su emisije osveženje za oči i uši u monotoniji i neukusu TV ponude. Svako dobro! – Dušan Đokić, Kragujevac, 4. mart 2010. 

Upravo sam odgledala vašu emisiju, zato i želim da vam zahvalim na svemu što tako dobro radite. Današnja emisija sa g. Justinovim me je podsetila da sam tu emisiju gledala i tada, kao i sada. Prema vama osećam divljenje, s poštovanjem – Sofija Panić, Pančevo, 3. mart 2010. 

Draga gđo Miro, jako sam uzbuđena i prvi put pišem na ovaj način. Vi ste mojoj porodici pomogli emisijom o kardiologiji. Naime, moj suprug je 74. godište i imao je infarkt sa 32 godine koji je, hvala Bogu, preživeo a da to nije ni znao. Tek 2008. je sve slučajno saznao. Sve u svemu, zahvaljujući dobrim ljudima i lekarima u Urgentnom centru, moj suprug je bukvalno spasen. Mnogo ste nam pomogli emisijama u vezi sa tom temom i redovno Vas pratimo. Verovatno ste i mnogim drugim ljudima na taj način pomogli. Predlažem da još češće informišete ljude jer je, nažalost, to rasprostanjena bolest. Veliko hvala. – Mira Lekić, Beograd, 28. februar 2010.     

Draga Miro, moja porodica i ja vas godinama gledamo, prosto ne propuštamo ni jednu vašu emisiju, smatramo da je vaša emisija najkvalitetnija po izboru tema i vrlo humanitarna, da nije vas mi mnoge stvari ne bismo saznali, puno vam hvala što nam ulepšate svaku subotu. Vaša verna gledateljka – Teodora Subotić, Novi Sad, 27. februar 2010.

Vaša emisija je vrlo interesantna, a i edukativna. Posebno me ja impresionirala a u isto vreme i rastužila priča o napuštenim ljudima koji nemaju krov nad glavom. To je dosta uticalo na mene i na moje životne planove. Samo tako nastavite! – Isidora Grbić, Zrenjanin, 26. februar 2010.

Poštovana gospođo Miro, na sreću, nemam neku posebnu životnu priču, neku muku ili teret. Ali, prateći Vaše emisije, rad i sav napor koji ulažete da pomognete drugima, ne mogu da ne napišem – Vi ste "dragulj" profesionalnog srpskog novinarstva. Vaša elokventnost, humanost, otvorenost, kultura ponašanja i komunikacije, u vreme kada "žuta štampa" osvaja um ljudi i medijski prostor Srbije, zlatan su  primer kako se zaista radi svoj posao. Želim Vam svaku sreću i uspeh u radu. – Branislav Petrić, Beograd, 24. februar 2010.

Htela bih da vas pozdravim i kažem da Vaše emisije pratim i ovde u Abu Dabiju (srećna sam kad uspem malo makar da poslušam ujutru dok se spremam za posao, onako u prolazu), a posebno se oduševim Vašim reportažama iz ovog "našeg kraja". I svaki put kad Vas vidim, setim se jednog školskog sastava na temu "Moj uzor", gde sam, uz očevu pomoć, napisala da bih volela da budem novinar, da putujem po svetu i pravim reportaže, da budem kao Mira Adanja-Polak. Sigurna sam da je i on u Vama video nešto posebno, oličenje kulturne i obrazovane žene, u kakvu je želeo da i ja jednoga dana porastem. Tada sam imala 10 godina. U međuvremenu nisam postala novinar, ali sam se ofarbala u plavo :), završila arapski i engleski u Beogradu i danas se vrtim po arapskom svetu prateći svoje srce i osluškujući šta ko ima da kaže i kako se razmišlja i živi u ovom neobičnom delu sveta. Svako zapažanje mi je dragoceno i pomaže mi da spoznam sebe, a melodika arapskog jezika budi neka davna sećanja i činjenica da ovaj jezik koristim i slušam govori mi da nijedan trud nije uzaludan i da svi snovi mogu da se ostvare. Hvala na lepim i edukativnim emisijama. Želim Vam da nastavite da budete uzor mnogima. Srdačan pozdrav! – Dragica Jakupović, Abu Dabi, 15. februar 2010.

Iskrene čestitke Vašoj emisiji i Vašem dugogodišnjem radu. Vi ste slika jedne uspešne žene i primer kako treba uživati i biti uspešan u svom poslu. – Biljana Stevanović, Zaječar, 10. februar 2010.

Pratim vaš rad već godinama, zajedno sa ukućanima. Ne mogu reći da sam odgledala sve emisije (pošto mi obaveze ne dozvoljavaju), ali sve one koje sam pogledala bile su za svaku pohvalu (naravno, sada nisam rekla ništa novo i što već niste čuli od mnogih drugih gledalaca, zar ne?).  – Dušica Antić, Beograd, 10. februar 2010.

Draga Miro, želim da vam zahvalim za predstavljanje pravih tema svim ljudima koji govore srpskim i hrvatskim širom sveta. Sve najbolje, Marko, 6. februar 2010.

Divim vam se najiskrenije. Godinama pratim vaš rad i mislim da ste jedinstveni, a ništa novo neću reći ako kažem da ste prva dama našeg novinarstva. Puno vas pozdravljam i želim puno uspeha u radu i trudu da pomognete drugima. S poštovanjem – Zorica Jovanović, Sokobanja, 6. februar 2010.

Vaša emisija pobuđuje izuzetnu pažnju i svi smo vam zahvalni na tako divnim sadržajima koje uspevate uvek da pronađete jer su i te kako aktuelni. Izuzetno cenim kod vas što pokazujete veliko interesovanje za umetnost. Želim vam svako dobro, bila bi mi čast kada bih imao prilike da vas lično upoznam. – Branislav Tošić, Pirot, 6. februar 2010.

Poštovana, drago mi je što mi svaku subotu ulepšavate, mislim da ste Vi naš brend i zahvalna sam Bogu što Vas Srbija ima i što postojite tu za nas. Želim Vam sreću u predstojećem radu i sve najlepše, samo tako nastavite. S poštovanjem – Tamara Kresović, Zrenjanin, 30. januar 2010.

Svaka čast za emisiju koja se trenutno emituje u vezi sa potpisima na vozačkoj dozvoli. – Nemanja Tenjović, 16. januar 2010.

Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.